Zvezda

Стр. 532

3 В Е 3 Д А

Еро,т 67

праве какве планове за његову будућност, да ли ће се његове сестре поудавати пре ио што се ои ожени и т. д. Дон Либорио нодбочно би се рукама на сто, држао капу у рукама и ћутао. Напослетку стаде говорпти, како је прва дужиост сваког часног човска, да оснује нороДицу, а адвокат, који хоће да стекне поверења код иублике, мора пре свега имати жену. Роберто, који је већ седам годииа чекао иа унапређење у дому за нахочад, да бп се могао и он огкенити, климао је одобравајућн главом. —- Велике су то бриге та деца, настављаше дона Ана. Заам ја добро, шта то зиачи имати кКери за удају. Неирестаио мора човск да стражари. То не говорим због Вас, Чезаре, ви сте часан човек. Али то су оиасне стварп, да Бог сачува! А дон Лнборио, ходајући тамо амо ио соби додавао би: — Наши закоип су пенотпуни, зато што довољно не казне оне, који злоупотребе туђе поверење. Онога, ко то учнни требало би послати на галију! Или: — Рад бих био знати, шта би ми се одговорило сад, од како су уведенп тн поротни судови, кад бих ја сам хтео да се у сличиом случају наплатим силом своје песнице. У том тренутку, ношто је отац онет сео и удубио се у игру преиирући се с мајком, десило се оно, да је Јелена оштро погледала Чезара и оиим својим гласом прошаиутала: — Страх ме је! (наставиће се)

РАД И ЗДРАВЉЕ И у животу и у књижевности има типова људи растројених, апатичнпх, слабе воље, плашљивих, неодлучних, који иитп умеју радити, нити се удубиги у какву идеју, нити концентрисатп своје мисли на њој, или на каквој другој одређеној и тврдој иамери и тежњи. Веле, да је та иеиздржљивост последица рђава васпитања и утицаја средине, која није кадра слабе да иомогне и одржи, а снажне да упути, да је последица оронулостн н клонулости друштвеие снаге, која је морала наступитн иосле снажног полета духа за време преображаја. Нека је тако Али у место да с покорном неактивношћу скрстимо руке, пошто већ иризнајемо да.смо рђави иродукти иашег начина живота и његових иогодаба, — зар ннје боље, и нијз ли зар мо:ућно, огледати, да са мање Фатализма проучимо сам <1>акат, иа да се ностарамо за своје нрепорођење, да се некако иреобразнмо, да унесемо више новине и културе, да од човека залиШна, који се вечито тужи и вајка створимо здрава и корисна радника, који је чио и заДовољан, а срећу и задовољство налази у раду'?

Па како то да се постигне? Где да се нађе моћ и снага за борбу против сопствеие немоћи и недостатка снаге? Ко ће се нодухватпти да поирави одрасло чељаде, којс се већ ослободило иравила свих педагога? Зашто не би отишли лекару и ножалили му се на то оплпте и иејасно осећање замора и млитавости, на оиу одвратност и равнодупгпост према животу, на оне нагле прелазе нз живахности у клонулост, из гнева у равнодушност, у неинтересованост и неосетљивост ? Ми смо навикли да лекару одемо тек онда, кад нам организам скоро већ сасвим откаже своје редовно Функционисање. Нарочито у области душевна живота тражимо лекарске помоћи тек оида, кад ,је случа,] озбиљног и еасвим очигледног растројства већ наступио; а на лаку заморност и млитавост умиог стања и умие радње ми се и ие освр ћемо. Ово долази отуда, што ми и данас на радње мозга и нервног система гледамо друкчије, иего ли на радње осталих органа. Прогале године изађе у Паризу четврто издање књиге дра М. Флерија 1пћчн1ис*шп а 1а теДесте <1е 1' еерп!;. Та књига доказује колико смо мало у праву. Овај даровпти и познати пснхијатар из иобројаних недуга интелигентна човека са тавља потпуну слику „модерие болести" — неврастеније; и иружа не само дијагнозу, те болесги, већ ноказује и сам начин лечења. С том књигом хоћемо да вас упознамо. По његовој одре ;би неврастенија је изнуреност можданих ћелица, општи умор организма, ослабелост иажње, недостатак воље. А постанак те болести др Флери приписује, у главном, изобиљу уживања и утисака Разноврсни ироналасци расту у нашој сувише утанчаној култури, која од човека тражи да живи у непрекидној ненормалној запетости. Колико је штетна та изобилност утисака може нам показати овај врло занимљив и нрост психофизички оглед. „Узмите у десну руку динамометар. У мирном стању тела и ума он ће стати па 55 к р. Доста је само да погледате па какав живо, јасно, обојен нредмет, или да вам слух ужива у музици, и динамометар одмах, под притиском ваше руке, скаче на 05 кгр. После тог наглог повећања снаге наступа реакција, п кроз часак, два ви не можете на динамометру истерати више од 40 кгр. А колико ли се удараца, колико ли се шиба задаје иашем оргаиизму усред шумног и разноликог градског живота који обилаго иружа и оку и уху нашем угиске, и који изискује далеко већи утрошак Физичке снаге наше, благодарећи зато непрестаном кретању, у колима, вагону, лађи, куд год пођемо. И иаше умне моћи исто се тако налазе у сталној заиетостн и напрезању. Савремен културни човек дужан је да ирими и усвоји масу нових идеја, како бп упоредо ишао с веком и својим временом. Па и у области осећања мало који од нас познаје срсћпу равнотежу. Као што видите снага се троши грдно. Приход — за шта имамо да захвалимо немирном, испрекиданом сну и нехигијеиском кретању, — нриход рђаво