Zvezda

стр. 598

бр. 75

да би засладкла његове иоеледње дане; и она постаде његовом супругом. Он 'сада може да наслонн своју ружну главицу на њене топле груди и да спава на њеним лепим прсима. Да ли га је љубила она? У то се не може сумњати, јер му Је она све дала а ништа од њега у накнаду није примила. То је благо љубави. На неколико година после венчања мали беше тако рећи сенка самога себе; једно Јутро затече га његова жена мртва у постељи. Кад је подигла покривач п видела страшни мали монструм, беше се препала. Она се заиста морала запитати, како је могла волети ову наказу. И она дође до тога уверења, да је била играчка обмане. Она је извесно љубила велику душу, која становаше у овом физиолошком склопу. Али сада кад је та душа одлетела, она није могла да гледа ово тело. Ну, да ли баш у самој ствари беше тако велика ду ша малога? Њена нривидна величина не беше ли резултат оптичке обмане? Да, он је имао неки таленат. Он беше као и многи други духовит, али не беше геније. Он само изгледаше да је велики, кад се унореди његово тело са њсговом интелегенцијом, која с првим не беше у сразмери. А такво се поређење увек јављало свакоме, ко би га видео. Гледало се дете, а слушао човек; утисак је такав, да стојите пред једним чудом од детета. Осећало се, да је природа била према њему неправедна, па му се за то чинило више но што заслужује. Он томе осећању и дугује, што је имао леи живот и слатку смрт. Да, он беше тако исто мали као и ми, тако исто нокварен, тако исто тиранин. Да је дуже живео, његове би ножице газиле већи број људи, јер он није знао никада никог да штеди, нити да буде великодушан, нити да волп, нити да онрости, — с тога разлога што је био мали! Срећни су мали, јер је рај њихов, а наскоро и земља ће им припасти! Врање с ФРАИ ч уск<к ' А- П. ФИЛОСОФИЈА КРАЈЦЕРОВЕ СОНАТЕ (ОВРШЕТАК) Али такво је размишл^ан.е у основи нетачно; нетачно је пче свега то, да идеал бесконачног савршенства не може бити руководство у животу и да треба, што се тиче њега, или манути руком рекавши, он мн не треба ношто га никад не могу посгићи, или га спустити дотле докле хоће моја елабост. Размишљати тако то је исто као кад би моренловац казао, ношто не могу ићи тим иравцем који указује компас, ао ћу бацити компас или више нећу гледати на њ, т. ј. одбацићу идеал, или ћу учврстити иглу на оном месту које буде одговорало данога тренутка положају мога брода т. ј. спустићу идеал према мојој слабоети. Христов идеал савршенства није сан или предмет реторских нроповеди него је најнеопходније, сваком приступачно руководство у моралном животу, као што је компас неопходно и приступачно оруђе за уиравл.ање морепловца, само треба веровати и у једно и у друго. Ма у каквом да је човек положају свагда је довољна наука о Христову идеалу па да нађе најтачније означење оних ностуиака које треба или

не треба да чини. Али треба веровати тој науци нотпуно, једино тој науци, и престати веровати у све остале, исто тако као што морепловац треба да верује у компас, да престане да се обазире и да се руководи оним што види са стране. Треба умети руководити се хришћанском науком као што се руководи компасом, а за то, што је главно, треба разумети свој ноложај, треба умети не бојати се тачно одредити своје одступање од даног идеалнога нравца. Ма на каквом ступњу да стоји човек он се свагда м. же ириближити том идеалу, и нема за њега таквог положаја у ком не би могао рећи да га је достигао и не би могао тежити још к већем нриближењу. Таква је тежња човекова ка хришћанском идеалу уоиште, а таква иста ка чистоти носебице. Ако се нредставе што се тиче сексуалнога иитања најразличнији положаји људи од невиног детињства до брака, у ком нема уздржавања, Христова наука с идеалом који је он иоставио, на сваком ступњу између та два иоложаја, служиће свагда као јасно и одређено упутство о том шта човек треба и ие треба да ради иа сваком од тих ступњева. Шта да ради чист младић илидевојка? Да сачувају себе чистим од порока, да би били кадри душом и телом одати се на службу Богу и људма и да теже све већој н већој чистоти у мис шма и жељама. Шта да раде младић и девојка који су пали нод п јроке, који су занесени мислима о неограниченој љгбави или о љубави према извесном лицу и који се због тога не могу свом снагом одати служби Богу и људма? То исто: да не нодлегну наду, знајући да се неће, ако подлегну, ослободити од порока но ће га само ојачати, и непрестано тежити све већој и већој чистоти да би могли што нотнуније служити Богу и људма. Шта да раде људи који нису могли издржати борбу и који су пали? Да гледају на свој иад не као на закониту насладу као што чине сад, када се иад оиравдава брачним обредом, не као на случајно задовољство које се може нонављати с другима, не као на несрећу кад се пад врши без обреда с нижим од себе него гледати на тај први пад као наједини, као на стунање у нераскидан, вечан брак. То ступање у брак са својом нриродном последицом, рађањем деце, одређује за оне што ступају у брак нову, још ограниченију Форму службе Богу и људма. До брака је човек могао неносредно, у најразличнијим Формама, служитн Богу и људма, ступање пак у брак ограничава област његова рада и тражи од њега да одврати и да васпита нотомство које је добио у браку, будуће служитеље Божје и људске. Шта да раде муж и жена који живе у браку и који исиуњују нрема Богу и људма ту ограничену службу која излази из њихова положаја, одвраћањем и васнитањем деце? То исто: да теже заједно да се ослободе од порока, да се очисте и да прекрате грех, замењујући одношаје који сметају и општој и приватној служби према Богу и л>удма, замењујући телесну л.убан чистим одношајима сестрс и брата. И потом није пстина да се ми не можемо руководити Христовим идеалом зато што је он тако висок, савршен и недостижан. Мн се не можемо њим руководити само зато што ми сами себе лажемо и обмањујемо. Та ако велимо да је потребно имати правила оствар-