Zvezda

Стр . 880

3 В Е 3 Д А

Број 85

иравде. Нарочитом виртуозношћу црта он душевну несвестиду, која човека гони да се стрмогдзви у понор ЗЈОчина иди пожртвовања. Он ноказуЈе, као ни један, пјтвлачну моћ нонора. Као познавадац душе он је прави патзлог. Бескрајна сенсибалност носледица је његове еаилетичне нарави а у исто време и његове снаге. Његова властита болест, његови нервозни напади, његове ханЈцанације, његови грчеви непрестано се враћају у његових јунака које описуЈе. Он је непрестано имао пред очима страх,који га је прожмао, кад су га прво осудиди на смрт, а доцвпје кад су га бпчевима шибали, па нас увек сусреће у држању његових особа, кад је говор о казни (Раскољников, ваз дан особа у „Записницима из мртвог дома"; Дмитрије у „Браћа Карамазови"), а најјасније, можда, у „Ициоту", где јунак, одмах у почетку књиге, представља своме слузи страх оних који су осуђени на смрт. Овде се раснравља, да је убијање услед смртне пресуде несразмерно гро ?ниЈе него најгрозније убиство, и овим се свршава: а можда има људи, којима се смртне пресуде читају, да би их само мучили. — Увек ова позацива од муке и страха! Већина Достојевскових особа је видовата. Тако у „Браћа Карамазова" најмиађи брат Аљоша, који издише чита и види нрикривено, и пдеменати калуђер Зосим, светац у књизи, који предвађа ДмитриЈево каЈ - ање због оцеубиства, па, у хришћанској мистици, пада и[>ед њиме па колена, као пред најгрешнијим па зато и најближи снасу. У „Цдиоту" енилетичан јо јунак, кнез Мушкин, у „Браћа Карамазови" убица Смардијаков. Кад је натологија Достојевскова најјача страна, онда је сасвим нриродно, да његове најбоље три књиге опи сују злочиначке природе. Налазимо их у „Браћа Карамазови", као и у „Записнлцима из мртвог дома". Ади „Злочин и казна" ипак је најтипичниЈи нример изредности његове нсихолошке анализе. Ова књига износи нам злочаи у целом свом растењу, од првог сата док не допесе свој последњи род. Као нознавалац болесног душевног стања, као песник „моралне грознице" нема Достојевски себи равна. Сасвим је нриродио, да у таквога песнака, који је искључиво исихолог, губи околииа нрироде сваку врсд ност. Оно што он од каквог нредела узима, то је једна нруга хоризонта, блесак нравог неба, који се види кроз тавански нрозор у предграђу једпе ведике вароши, или кроз високо окпо једне тамничке ћелије. У њега је све ренлика, све говор на у тодико и све драмски. ДостоЈ 'евски је међ свима руским несницима највећи диЈалектичар. Његова јачина, нарочито се састо1и у чуд новатој уметности дискусије и мењања реилике. Монолог — а он воли бескраЈно монолОге — анализира какву ствар до најситниЈег детаља са најразличнијих страна. Дијалог је у њега нека врста инквизиције, нродужени 6 ој измеђ људи, који покушавају да Један другом ишчуиају тајне. (свршиие се)

БЕЛЕШ1СЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ — **** КарауиК, лист за сриски пародни живот, обичаје и иредање. Издаје и уређује Тих. 1'. ТмуЏвић, ироф. учитељске гиколе у Аленсиицу (свеске за Јануар — Сситем бра) 1899. год. Од времена, кад је оживела у народу свест о своме самосталном задатку и животу, покреће се и тежња, да се ирибере и проучи како ваља све то, што је служило и сдужи као споменик самосталнога народног живота и свести. И у колико се на земљишту извеснога народа умањзва број мртвих сноменика, у толико расту живи споменици некадашњега народног живота — традиција. — Српски је народ у изобиљу богат овим споменицима. Његове умотворине су стекде признање учепог, странога света, само по Буковим зборницима. Али у њима није све чиме се овај народ може дичити. С тога јо круг учених наших људи још у 1892 г. учинио покушај, да до краја изведе започето Вуково дедо. У олакшицу овоме предузећу, а с намером, да се заснујо друштво „којо ћо прикупљати, проучавати, штампати и спасавати од нронастп ствари из српског народнога нсивота", установљен је лист, чији натпис ввше исиисасмо. Сам задатак овога листа говори у његову корист ; ирегаоштво иак г. Ђорђевића у овоме даје уверења у уснешност рада; остаје да се жели једно једино: да се опстанак листа осигура потребном претндатом. До сада су изишде свеске за месеце од Јапуара до Сегггембра и стекде нризиања у страноме свету својом одличном садЈ)жином. Из лисга су до сад проштамнане у брошире : „Питања за ирикупљање градива о ловачким обича)*има у Срба" и „Питања за прикупљање музичких обичаЈ'а у Срба«. — Уредништво „Звезде" радује се овоме усиеху и тоило нрепоручује »Караџаћа" читалачкој нубдица.

РЕПЕРТОАР НАРОДНОГА ИОЗОГШПТА Уторник, 28. септембра: Тако ти је то у свету, дете моје, комедија у два чина, нанисао Ђ. Галина, с талијанског нревсо Б. Г. (Први иут). — Сеоско частољубље (СауаШпа гизИеапа), ,драма у јодиом чину, нанисао Т>овани Верга, нревео Милан Димовић. Музика од Маскањија. (Први аут). Четвртак, 30. септембра: Тако ти је то у свету дете моје. — Сеоско чаетољубље (СаоаИегш гизИсапа). Субота, 2. октобра: Мали лорд, слика из живота у три чина, оц Хоџсон Барнета. Недеља, 3. октобра: Диевна представа: Млетачки Трговац, комедија у нет чинова, од Шексиира, нревоо Јован Петровић. — Вечерња нредстава: Птичар, онерета у три чина, од М. Веста и Л. Хелда. — Музика од Карла Целера. :Л- у : - -

Садржај : „Гњурач" (иесма). — „Левин, иа иаак осу(јен и . .,Белеиске из књижевностгс и уметности и . — „Реиертоар Н. II.".

„Јеленин муж' е (наставак).

„ФеАор Достојевски" (наставак).

Влаоиик : Ст. М. Веселиновић. — Парна Радикална Штамиарија — Уркдник: Ј. М. Веселиновиђ.