Zvezda

ВР. 102

сггр. 813

ИСКУШЕНИК СДИКА ИЗ РТСНОГ ЖИВОТА П. П. Гнадича Тиха је јесења вечер. Цела шума обасјана је див им вечерњим зрадима, те лишће изгледа као, златом обасуго. При тихом и лаком пиркању ветЈ >а оио је тренерило п са шумом пад-ло на земљу. Пурпурни 3]»аци сунца овог дана моследњи пут обасијаваху пропланак у шуми манастирској. Тице су ућутале. Свуда тишина. Манастигски ђак, Хонорат, пуги, кошчати и сувоњави младић сео на огромно стабло обореног дрвета па се замислио. — Да дивно ли је овде, мијнљаше он, гледајући оио себе, та шта је лепше од овога! Па како то да оци иноци до сада не подигну овде ма и најмањи скит. Ето, гу би била избика с вратима Истоку, ето и вода је била близу; иснод она три борића, само да се посгави сгублина. А Госноц воли бор. муња га нигда не нали нити «ром удара, — дах му је чудноват а и зими је зелен на тако... Ова се мисао јако донала Ханорату. Е, па шта ће бити ако кажем оцу игуману? Али не треба, он неће одобритц. Рећи ће „млад је п несгалан." А ето сам Госнод зна, све бих својим рукама нанравио. — Позвао бих Пахима е Васиљем и брзо би нОдигли. Истина ја још нисам монах, али ето готов сам дч се нострижем... сутра ако хоће... Натраг у свет више се нећу враћати... Али, ето и... с-аблазан једна... П гле одједном му се све мисли пренеше на светске сгвари. Ето мало час је билб вечерње. Он је певао за невницом Због сутрашњег празника скунило се прилично света. Паиред је стајала трговкињи Нриводушева лепа и нуна, али још држеКа. А шта грговкињн, то јог; нпје ништа, али гле. поред ње и две младе. За једну веле да јој је братаница, а друга је ироста собарица. Обе нуне и једре, на образима румен чак и гори. Обрвице као уписане, кад погледају очима. све пале. Хонораг ирошао једном мимо њих и погледао испод обрва. Господи Боже мој то га прожегло скр >з, срце му сналило, — под лажицом му заиг[>ало, нред очима све кругови зелени! Особито га дарнула ленота братанице. Уснице јој мале, нанрћене црвене као I ок у маслнне.. Хонорат се трже. — 0 сачувај ме Госноде, В же мој ! 0 какве мисли! И то још у очи нразника. Да о чем то ја мало час размишљах?... Нека иеиа мисао беше ми дошла у главу... Да, само кад би бпо један екит овд ј , на да се човек насели и да постане сурови" инок, ником ненриступачан. Цео дан да се ВогуЈмоли. цвеће 1а ирибииа^нтице да слуша, Свемоћ" нога да слачи... И разигра^ со машта у млалића. — А зашто... Ако Господ удостоји, то ћу се удчљити из манастира — н ме!1е ће озарити благодаг Свемогућег И братија ће почетн да ме уважава и сам игуман стараће се о здрављу мом Глас ће се разнети о мени. 1ражиће и^молићс да виде оца. Хоноратс! да приме бла1'оеов. Примаће јмдном у I едељу, иначе .људског лпца неће видети. И свет ће се стицати овамо да ногражи душевног покоја. У тузи људској он ће бити_утешитељ, оеобито онима, што су слаби духом. Пред њим ће се кајати и ис.новедати.

Рећи ће: „разрепш оче — а што ти разрешиш овде — биће разреш ј и горе... Па и г/ срнатор ће доћи, на грОФОвн, кнежеви, млади и сгари, гардисти,.,. долазиће и клечећи са еузамл молиће он[»оштаја греха... И гле, у манастиру код њих десиће 6е оно што је било и за време Валаме. Хонораг је видео у благајника слику. Имиератор Александар Нилолајевић заједно са сунругом посетио манастир, све знаменитосги прегледао је па и у скит дошао. И гле њега уздижу, он ностаје нротопресвитером. Та ето све је могуће... И он ће се возити на шест коња као митрополит, а нред њим ће сви капе скпдатн и он ће их благосиљати. У самом џбуњу беласну нешто .. Као беле хаљине .. 0 Боже! Да није ево она братаница са собарицом ? Д;., тако је. Она је. Некако му незгодно беше да седи. Устаде. А братанпца номислила да је ово ради ње учинио. Пролази поред њега и гледа га врло радознало Овај га поглед скроз нро кеже — уз леђа му нођоша мравци чак до нотиљк.ч. Е, па како ће сад да отмочне разговор? Услед тога сва му глава бучи. Али тек што је почео о томе мислити а девојкч; се пов])атише : — Реците, молимо вас. овде није сграшно? У Хонората се одреши језик па као чегртаљка, говори ли говори. „Страшно? У ком смислу страшно? запита их он. — Нанример од медведа. — А то не. Има код нас лисица, у пролеће славуја — сто то. Зими може се десити и вуковз. — А да ли их ловите ? — Та за Бога. нама је забралено проливати крв. Ми се више молитвом чувамо. — Врло је чудновато овде к<>д вас. Језеро излива тако разне мисли. — Иа усамљено мсето, рече охрабрено Хонорат. Код нас је лети врло лепо. Ло шмо рибу на језеру а с брега нријатан дах од ђурђевка гони ветрић. Раж успева. Ту кувамо, и гљиве снремамо. У нас је економ отац Пимон вешт у свему око принреме. — А у нас т< Ј тица соли млечњаче, тако, да је у тоие ненадмашна. Вашему игуману слала је више нутч. — Да к ко. Млечњаче ваше тетице иознате су овде. Јесте ли на дуже време дошли у макастир. — Како тетица хоће. Мислили смо на три четири дана. Не зна.мо, како она хоћо ми онако морамо .. Собарица лукаво^гурне госпођицу и намигву. — Пигајте га, може ли, и да ли одобрава, шапну јој она. Д< војка се засгиде. Колебаше се нек лико тренутака и најпосле прибравши се обрати се X норату: — Ви сте само приправник пли још нисте монах? — Дг. тако је .. — Чујте. Да ли вам можемо новерити једну т&јну?.. Зашто смо из госгионице нобегли амо у шуму... Ви нас нећете издгги?... Ми имамо рђаву навику, т. ј. Глаша... Ви нам дајете реч да нећете ником казати. — Да, а зашто дч кисзи јпплгз сгао рећч. .