Zvezda

вр . 104

3 В Е 3 Д А

стр . 829

би то могао очекивати? Бар се ја нисам могао никад томе надати. Ја нисам ни слутио какву ћу улогу имати да играм. Ја се Нисам надао Да ћу аплауДирати за ионОвно јављање, Да ћу се мрзнути и од досаде умирати иза кулиса, дисати нозоришну чађ, унознавати се са разним нотпуно ненриступним личностима... шта говорим ја унознавати се — не већ клањати се; ја се нисам надао да ћу носиТи шал какве играчице; куновати јој Нове рукавице и старе чис+ити бе лим хлебом (ја сам и то радио, еј, еј.) носити кући њене букете, трчати по нредсобљима новинарским и директорск^м, чезнути, давати серенаде зепсти и разболети се. Ја се нисам наДао најзаД, да ћу у .једној немачкбј паланчици добити потајни надимак: с1ег Киш^-ћагћаг.. И све то узалуд, у правом смислу речи, узалуд! Ето тако је било а такб и јест,„. Сећатс ли сб како смо ми нопут речи и нонут иисама расуђивали, о љубави, у какве смо се потанкости упуштали, а на крају крајева излази да је љубав — осећање, али ни налик на то што смо ми себи представљали. Љубав чак није ни осећање: она је болест, извесно стање душе и тела; оиа се не развија постепено; сумњати о њој није могуће; е њом не треба хитати, и ако се Она ш кад што не јавља, обично она овлада чонеком без ПиФања, проТив његове воље. баш као колера или грозница. Р:1ни она њега, драговића, као кобац пиле и оДнесв г& куд јој је воља, Као и кобац, не бојећи се и не журећи... У љубави нема једнакости, нема тако званог слободног јединетва душа и осталих идеала; кбје ИзМислиШ у доколицама кбмаЧки нЈЈОФесори. Не, љубави је једно лице роб, а друго госнодар, и не певају узалуд песници о ланцима, које љубав намеће. Јест, љубав је ланац, и го тежак ланац. Бар сам ја дошао до тога убеђења, а до њега дошао сам путем опита, купио сам га ценом жинота, јер умирем као роб. Каква је моја судбина, кад се помислим! У раној младости ја неодложно хтедох извојевати себи небо... потом сам сањао о добру целога човечанства, одобру својих драгих, па је и то прошло; мислио сам како бих себи уредио домаћи породични жавот!... али сам се спотакао и лупио о земљу, у гроб. Какви смо ми Руси, као да сви морамо свршити на Тај начин! У осталом, време је раскинути са свим тим, Давно је време. Нека се тај терет заједно са ЖивотоМ скиНе са М0 Ј е душе. Хоћу чоследњи пут, ма и за тренут, да се насладим тим добрим, кратким осећањем, које се у мени разлива тихом светлошћу, чим се вас сетим. Ваша ми је слика сад два пут милија! Заједно с њом појављује се и слика мојих драгих и ја и њима и вама шаљем оирошгајни поздрав. Живите, живите дуго и срећно и сећајте се само да остајете у тој стенској тишини, где вамЈ је кад што тако тешко било, али где бих ја тако волео провести своје носледње дане. — Стуните ли на друго нонришге сетите се да живот неће само онога обманути који ништа о њему не размишља и иишта од њега не тражи, но само спокојно нрима његове ретке дарове и њима се користи. Идите нанред докле узможете, а прекрате ли вам се ноге — седните близу нута и глодајте на оне што иролазе без досаде и зависти, јер ни они неће далеко умаћи. Ја вам џређе о томе нисам говорио, да ако смрт кога не научи; у осталом, ко је још разрешио шта је то живот и шта

је то ис/гина ? Оетите се да нико на то није одговорио С Богом Марија Александровна с Богом последњи пут и сећајући се не мислите рђаво о бедном — Алекс^ју. 1898. год. Пожаревац. Мвлош П. 'Иирковић I СШЛЕНО 0К0 ИОГД ЗАРУЧНШ НАПИСАО АНДРИЈА ДЕ ВОМОН (ВОЏМОМТ) (с ФРАНЦУСКОГ.) ^ Био је голем, црномањаст, по мојој вољи у сваком погледу диван. Синоћ се ирви пут шетасмо у парку у завојитој алеји права стаза, која је била испод кућних прозора, беше дотле једини сведок свима нашим разговорима; ову стазу ја сам особито миловала са њеним великии гранатим растовима, са клуиама за удобно ћеретање, травом зелепом наоколо, а у дну, кад би се човек мало удаљио, велика окна од прозора, која спрам сунца на заходу изгледаше као благе велики очи, које се смешо на нашу срећу. — Шетај се, Анжело, са господином Валантом но стази, говораше Ми ма^и у ночетку нашега вереншцтва; алеје у парку по све Су влажНе. И ја се шетах гго стази, благо одупирући се Раулу (звао се Раул,) који као дЛ је, не знам за што, имао особито у вољи густе алеје. — Мама каже, да су алеје влажне, иа ћемо овде остати, дабогме. Мој глас био је дражестан, исто тако и мо ; поглед и осмех. и он не помишљаше више да наваљује са својим нредлогом. Али ово вече била ми је глава зуњена, срце страшљиво стегнуто: он је сутра требао да иде да набави не знам какву исправу потребну за наше венчање — осам дана да га 1в видим! Како ћу то да преживим? А он употреби моју забуну и одведе ме у влажну алеју, која иначе код све своје озлоглашености, беше што може бити суха. — Мила Анжело, пећете ли ме заборавити, за ових осам дана? — Да вас заборавим! А... Ја бих била дигла руке к небесима, да их призовем као сведока, како то не може да буде, да их он није чврсте држао у својима; али ја се обично нисам губила у сентименталним уверавањима, то ми моја живост није донуштала, на и овај пут, као и иначе, нисам при томе остала. — Рауле, ви ме љубите, зар не ? Е лепо, хоћу да вам кажем све своје мане; бићу спокојнија, ако их будете напред знали, и онако би сте их познали пре или после; дакле слушајте : прво, врло сам тврдоглава, ја вам нећу попуштати, сиремите се на то; онда, жива сам ватра. лупам ногом, вичем, а каткат чак и гшачем; срећом то иролази брзо; онда, каћиперна сам, као и све жен ке, ја се надам нећете бити љубоморни. А онда, штд још ? Ја не видим баш... малко сам можда, облапорна, нисам иакосна