Zvezda

вр. 106

3 В Е 3 Д А

стр. 847

бчици бар, остапа је непозната. Сваки други би се, усљедтаквог свог порекла, држао повучено и скромно, али је Дима Син био приро^е горце и охоле, па је био нагао да тај свој положај објасни и оцбрани. У том циљу је написао једну комедију, која као литерарни створ остаје ђенијално дело, ачи као принцип.... Оно, он донекле има и право. Дете није ни уколико криво што се родило под оваквим ити онаквим околностима, али то његову судбу — та неодговорност — ни у колико опет не уоже да олакша. Није дете криво ни што се роди скрофулозно ни јехтичаво, па опет аато оно страда од тог целог века. А још је мање криво кад се роди ружно или глупо, па ипак нико се не устеже да каже: „Ух! ала Је гадан!" или „јаој! ала је глуп к'о животиња" То су све увреде које ти сиротани нису заслужили, али им је таква талија, и духовите одбране ту неизменише право и правилно мишљење у друштву. Ми смо сви створења Божија, али сваки има неких одлика. По њиаа се и прасци бирају а то ли људи. Једна од најлепших одлика — која остаје без вредности ово је са свим усамљена — то је часно порекло. Сви они који га немају тврде да је то предрасуда и глупост. Они опет који га имају полажу на њ и имају право. Боље и та глупост но каква друга! Но има и други неко, сем детета, који од тог лажног положаја трпи; то је мати његова. Једино отац остаје обезбеђен, бесвестан и безбрижан, одлазећи „као пас са репом на више попут трубе" да се послужим изразима самог Дине Сина. Дете се још, особито ако је мушко, па јсш и ђенијално као што је овде случај, и које како прогура кроз свет, и заграби мало „места на сунцу", али жена! жена остаје вечито увређена, понижена и потиштена. Дима Син као природа на сву меру племенита и осетљива, љубио је силно, јаче но други, своју мајку и згрозио се на њен ужасни и незаслуженч положај. Он се револтирао и нашао с разлогом, да то није ни мало право: да једна жена, која је родила таквог сина као што је он, да та жена нема права да стане пред свет као његова мати, због не знам каквих формалних зачкољица. То га је, наравно, навело да осмотри положај жене у нашем друштву и да промисли о њему, и — пренерази се на жалосно стање њено. Ништа више не може да узбуни племениту душу од неправде. Дима Син и ако је знао за ону Ренанову дефиницију: „да је природа оличена неправда," одмах је константовао и то, да овде није неправда од арироде, него да су је сами људи створили и да је без престанка врше. Та је неправда, дакле, поправима. Од тада почиње његов силни рад и читава серија комада у којима се бори за право жене!! Цео низ тих дивних комада остаће вечито међу кајлепшим листићима светске литературе. Сваки ко се за неког заузима, рачуна му се као пријатељ. Дима Син је се заузимао и борио за жену и њена права, и он је, дакле, постао женски пријатељ. Тада му је пало на памет да изложи у једном комаду: у чему сз састоји „Женски пријатељ"? То је порекло ове комедије. Женски пријатељ акцептира, пре свега, све жене. Он се мора наћи свакоЈ на невољи. ј,Он мора искрено услужити и волети сваку жену: грешну, да би је утешио, забавио и разонодио те да о своме паду не мисли и да

спречи њену савет да је почне гристи, и честиту да би је заштитио од напада, обезбедио и избавио из замке. И ево сад како он ради — јер не заборавите да је Господин од Риона, сам главсм Дима Син. Јованка, девојка млада, лепа, богата и племићка по матери Гркиња, однегована је на најнежнији начин. (Треба ли да вам кажем да је та особа: млада, лепа и по мало сгранкпња, била гђица Нигринова?) Као девојка била је пуна штоно веле „идеада". А ви знате да идеали код једне госпођице нису као код Ламартина „само удаљена истина" него су то»којекакве бургије и глупости безоснова и смисла нацеђене у душу девојачку погрешним васпигањем и преубитачном лектиром романа тако званих „за младе девојке" (нпр. Ж. Оне & С1е.) Тако је и Јованка маштала којешта и о браку и о своме мужу, који јој се наравно одмах по свадби замери, јер није могао бити онакав, каквог га је она „замишљала" . Она се растави од мужа, чедна као што је код њега и дошла, али жељна наклоности и љубави, и не слутећи да још воли мужа, ма да је осећала да је вољена. Де Рион је случајно сретне и као добар психолог (а Дима је страшан психолог — у овој комедији) одмах упази, да је Јованка једна од оних честитих жена, коју ваља обезбедити и спасти, и једна од оних природа отмених и племенитих, које заслужују да буду вољене. Сваком би другом једновремено и то пало на ум : да је он сам најдостојнији да буде предмет те чисте и племените љубави — али Дима Оин је друкчији него сваки други. Он пронађе да Јованка воли свога мужа, убеди о томе и њу саму, и убеди чак и себе да је њен муж најдостојнији да га таква жена воли. Он сам пак — де Рион ожени се једном лепом младом девојком, која има пуно милијуна мираза. Е, то ми га прави мало чурук, тог „женског пријатеља". Да није он имао у перспективи ту женидбу с милијунима, ко зна како би одговорио на оно њено „Шепк-уои", и да ли би до краја остао њен пријатељ или би дотурио себи и једно друго име, остајући наравно и даље „пријатељ", као што то обично бива. Што се мене тиче... али да, вас се јамачно ништа не тиче то, што се мене тиче. Дима син је написао јачих и важнијих комада, али му је јамачно ово један од најлакших и најприЈатнијих. Пре свега он ту није ни мало онако строг моралиста, тона апостолскога, као у другим комедијама, него је само врло добар и честит човек, који гледа да учини што више добра спречавајући друге да чине зла, али их за то не мрзи. Сем тога овај је комад препун духовитости. У њему се дијалози састоје из самих „вицева", као што би то Немци рекли, а у истини је цела конверзација у комаду један „ватромет од духовитости", као што то Французи веле. Као што видите комад је и леп и интересантан, па ипак овога вечера није он интзресовао публику. Интерпретација, или још боље, подела улога је привукла пажњу њену. Видело се на листи да ће од Риона играти... онај свиманама симпатични Господин Дим. Петровић. То је захтевало објасњења и публика се распитивала: од куд то да се од Г. Гавриловића одузме та улога, једна од најзгоднијих за њега у целом репертору, па да му се још даде и оваква замена ?