Zvezda

г

ЂАВОЉА ПОСЛА прича Кезуна воденнчара ПАПИСАО + СВЕТ. П. РАНКОВИЋ ш с^ли што Андрија 'Јаерик има ћерку, то мислим нвђе у свету нема. Ако ћеш леиоту — ка' молована; ако ћеш вредноћу — ка' мрав ; оћеш ли памет, надмудриће вала и учитеља и капетапа па, певер'ем те неће и самог господин попу устукнути; тражиш ли је за ашиковање, у томе ти је претекла све варошке, а оћеш ли ђаво'ства — пије јој ни сам репати, буди Бог с пама, раван ... 0 томе баш оћу да вам причам, како је она и са самим ђаволом посла имала. Није, истина, ни опа па лијо прошла, али тек, хеј брале, имаге посла са иечистом силом,... тхи ха, будите Бог с нама и аиђелн божји!.. Али чујте само. Окомио се пешто онај реиати иа једау кућу у пашем селу на, иема брате, по не да да'нути. Обрћи, окрећи од сваке руке — аја! Чује ти то Јелица Ђерића, па ти она једно вече спреми рогоњи таку попару, да је по целом селу чигав сат дувао ветар од његовог кијања. Кажу, да се он после, ио шго се искијао, сила церекао и бозпа, зорли припретио Јелици, да ће јој се кад тад наплатити, али опа, кажу, баш ни абера !... Ми већ после, ко худи, раепитуј, моли, само да дознамо чиме му до'ака - аја, нн опепелити!,..