Zvezda

СТАРИ ДАНИ

153

за њега. Страшан је он. Само пије, лута по механама и бије циганке и друге механске жене. Примили га у општину. Ни кмет ни нолицЈуа, нешто средње. Њега не бирају нити га ко поставља. Зна се шта је он — ноћник, који обилази варош, хвата кријумчаре, бије пијане слуге и „еимиџије" кад их ухвати где играју „потранушку" на паре... Тако целу ноћ, а некад сврати и на весеља, славе, прошевине. Примају га сви радо. Нешто, што га се боје, а нешто што су као више сигурни кад је он ту. А Паса није знала да је про • сио, и зато га је много пазила. НаУскрс, Божић, и онај дан кад ју је превео преко границе, слала му је бошчалук, и где год се с њиме нађе она се шали, умил^ава му се, тепа му, као брату. Вечера је при крају. Почеше опет здравице. СоФра већ мокра од вина, умрљана од јела и пуна костију. Разговори живљи, бржи, испрекидани А како да не ? Кад вино, и да га не пијеш, а оно од мириса његова друкчије ти. Чича Масе не може да седи. Диже се непрестано, иде код женских, оне га гурају, он им се угниће. Чича Тома једнако зоме тетку, своју сестру, да му седи до колена, наздрави и запева... Тетку стид. Моли друге да је ко одмени. Аја ! — Нико неће. А она се снебива. Али кад је и свекрва замоли : — Сетке, ћерко слатка, ти ми прва запој, ти ми отвори славу ! Тетка сагну главу. Клекну до свога брата, чича Томе, наслони се на његово колено и гледајући у свој екут, чупкајући бошчу, запева мило, дрхтаво, из дубине... Нспрва као стидећи се, а после кад почеше да јој помажу, пусти глас и отпева целу несму. — Жене, песму бре !. Викну чича Арса а минтан већ извукао из појаса и разголитио космате груди. Жене не могу. Стид их. —■ Ви, па ми! одговарају оне и већ се дошаитавају коју ће песму певатп. II заиста, стари осветлаше образ. Мајка