Zvezda

СТАРИ ДАНИ

159

— Свири бре ! Затим пуцањ љегове жшге, јауци, превијање од удараца, плачни гласови свирача, циганки, цигана и њихова молба : — Аман, газдо ! Хоћемо ! Сад ћемо .. За тим уплашену, силну свирку и кркљање. Одох у спаваћу собу у којој беху читави редови поспане деце, разбацаних ствари, по сандуцима тепсије пуне парчади хлеба, уквашена вином и јелом. Врзо се згурих и легох. Кандило гори, око мене топло, из велике собе песма, весеље. По целој кући масан мирис од јела и пића. Ја главу не смем да дигнем, покривам је, бојим се да погледам у прозор, да не видим хлз.дну ноћ ону мркогвоздену месечеву светлост или да не чујем Томчин стра шан глас, како бије цигане и њихово пиштање и витлање по пустој, немој чаршији.