Zvezda

164

3 В Е 3 Д А

ства, итд., којима он тако обилато кити своје романске јунаке. Када се изврши какав злочин, који надмашава обичан оквир, онда је у нашој новинарској улици празник: о њему се јавља дебелим словима, гледају да не изгубе ни најмаље његове нојединости, доносе цртеже од изгледа и планове локала, причају о свима лукавствима и мајсторијама злочинчевим, наводе све његове погрешке и неонрезности, као да би, да опомену оне, који би хтели да му подражавају. А онда, да читаоци не би изгубили иптереса спрам овога драмата у животу, у недељном додатку, у живо обојеним сликама износе се околности и ток злочина, удари убице и смртно трзање жртве. Остављам криминалистима и социлозима да су;е о утицају сличних прича и слика на наравственост читалаца. Полиција се стара за уклањање сваке нечистоте из вароши и тим начином чува човека, да се не би отровао оним што је сам бацио. Може бити, да ће се кроз педесет или сто година домислити и томе, како ће се стати на пут улевању свакојаке наравствене нечистоте у човечије срце. Али у наше време то се чини још без казне ! 'гајјј јј „Затим прочитајте уводне чланке, који говоре о најважнијим интересима отачаства, о унутрашњим пословима, о међународним односима. Ту би се већ човеку чинило, да писац треба пре свега себе да сматра као васпитатеља публике, да строго пази на себе, да не нарушава барем главна правила логике, да се уздржава од лажи и клевете, да своје мисли износи јасно и просто и свакако да не одступа од основних наравствених захтева, да не правда и не хвали нарушавање закона, варања, убиства. Истина, има писаца, који на све то пазе; али многи и врло многи претпостављају много простији начин Фељетонскога романа. Питања унутрашње и спољашње политике могу се посматрати са различних страна: ту имамо посла са врло заплетеним интересима, који су не ретко противни једни другима; најприкладнији начин поступања био би у томе, да