Zvezda

КЊИГЕ 8А НАРОД

165

се гледа да се разумеју разлози својих противника и да се одбију логичким доказима. Алн људи, који живот проучавпју по Фељотонским романима, знају, да се народи, исто као и ноједине личноети, деле на добре и на зле, на јунаке и злочинце; размишљати и препирати се са злочин цима, то је ствар сасвим сувишнаЈ довољна је само грдња, на што с њима ваздан миловати се? И онда политички прегледач стане чешл>ати велике државе, баца се у ратоборно расположење, размеће се, пући се... А публика с оне стране границе смућава се на све те глупе нападе, шовинизам и родомонтаде, мислећи да у њнма види израз јавнога мишљења у Француској. „На пољу унутрашње политике Фељетонски роман такође тријумфује над здравим разумом и еавесношћу: писац чланка најпоштенији је и најплеменитији патриот, а сви они, који не мисде као он, издајница су, отнадници, завереници, које би пошто по то требало ућуткати. На тај начин мелодраматске алуцинације, које драже радозналост и ласкају ружним страстима и нредрасудама, претпостављају се слободну и непристрасну претресу животних питања, која од читаоца ишту размишљање и пажњу. И људи, који ое обогаћавају, развраћајући сличним начинима народну савест и свест, ти људи држе нам предавања о патриотизму! „Зар је онда чудно, када на доњем спрату у листу налазимо исти дух и исти начин, који је испунио сав лист? Фељетонски роман са свима својим глупостима и неваљалствима, лагањем и разметљивошћу, понавља се у свима рубрикама — и у кроници, и у политичном прегледу, и у чланцима о унутрашњим пословима. Лиферант, који у лист даје фељетонски роман, односи се према својој измишљотини исто онако, како се остали сурадници листа односе према правом животу : он се не брине ни за здрави разум, ни за вероватност, он дели своја лица на добра и зла, нобуђује глупу, блесасту радозналост, ласка животињским наклоно-