Zvezda

15

Оетави срцу на вољу, без зазора и без стида, С несреће ужасие своје да плаче и рида. И кад се исалака стари и изјада срце своје: Трже се када смотри, да испред њега стоје, И да га очима пуним бола и саучешћа Гледају моме прекрасне, тражећи немо извешћа: За што је јадап тако и каква га мори туга, Куд ли је кренуо тако невољна царев слуга. Леиа и девојачки љупко израсла тела Њихова нежна и бела, у место китна одела У место сукње наборне и јелека стројна уз дојке Оклоп и панцар краси скован за чудне девојке. Лепе им главе покрива свакојзи шлем од злата, А место нојева перја спушта се преко врата Богата коса низ плећа, и раскошио бујна се слива, Дивио спрам жежена злата и белога врата с' прелива. Руке им беле пису навикле си^ану раду, Похвално што иначе краси девојку и младу: Уместо преслицом оне сабљом и копљем и стрелом Вежбају хитре руке и девичким сносе телом Муке и патње војничке храбро и увек радо; Напором сваке врсте челиче тело младо. Па и од крви не стрепе убојпице миле и лепе Храбро у борбу лете и душманске сатиру чете. Прилика само и згода за битку им где се укаже: Ратпице храбре увек забаве тамо траже. Тако су чудне и дивне ван других девојака: Свака је равна вили поносној из облака. Аии је све то ипак нашта и сепка бледа, Наспрам лепоте оне, што њима зааоведа, Којојзи нема нигде, нити јој било пара : Војсави милој кћери од Косова Јанка стара. Њено ко смотри око: тај незна да л ! мре ил' живи; Њене ко груди згледа: пламен га потпали живи. Осмех и уста слатка ко спази, о, занет ће бити,