Zvezda

3 В Е 3 Д А Бојазно гледа у старца, да л" слути шга она осећа, Куда је срце вуче и где је то његова срећа. Заман је. — Стари не чита њенога срца књиге, Другде су његове мисли, друге га море бриге. Рече да хоће ићи и опроштај од ње узе. Проли још једном горке над судбином евојом сузе. Али се брзо трже, кад опази како цвели Њу његов јад, и како тугу са њиме дели. , Па је у чело место Прехвале своје целива ; У руку она њега сузна и жалостива ; Благослов његов прими : срећна да буде н славна Понос и дика цара и одбрана Косова равна. Рече и оде. А она с двапаест другарица Похвта кући на Косово, мрачна и озбиљна лица, Народу глас да носи о злу што се приближава : Да се на време склања, да нејач и мал спасава ; Да се погибија Злослуте још где год не обнови, Докле не приспе цар и витези славни његови Мурату нута да спрече и с њиме да се сразе : Намера пепромева така је цара Лазе. Злослута, тешка срца, осврте с' јоште једпом, Ратницу храбру да види пред четицом њезином вредном, Нежности срца свога с успехом како пркоси, Како се поуздано на коњицу ватрену носи, Како јој лепрша ветар њезвне косе златне, Како ли весело кликћу њезине друге ратне, Како се застава Гордкна гордо пред њима вије ; Заигра старцу срце и живље поче да бије. Она већ далеко беше и поздрав му сабљом ману; Оде на своју он а она на њену страну. Ник. ЂориЋ,