Zvezda

ЏОН РУСКИН

1

^^упули су пролетљи ветрови и разбили студене алпијске кише. Младо, топло сунце облива својим зрацбма влажну земљу са које се диже лагана, једва приметна пара. Роде долећу с југа, и на широким снажним крилима доносе нов живот. Магла, која је обвијала нашу лепу језерску нраљицу растреса се у лаке, паучинасте облаке који се губе за Јурок: у свем блеску сеоје толико опеване лепоте открива се плаво. реаубликанско, леманско језеро. Бистро као кристал, тихо као сан праведников, плаво као очи ведро мајско небо Мале барке са белим једрилима остављају за собом угасите бразде; сенка њихова пада на глатко огледало, и из даљине личе на снежно-беле лабуде којп крстаре по малом заливу, На другој страни Француска мајка Фравцуска, колевка идеја и вечити „солдат права", слатка Француска како јој је тепао њезин песнак Песме о Роланду. Бисоке савојске планине, са врховима покривеним девичанско белим снегом, огледају се у кристалним дубипама језера, У даљини се губе повијарци плаве Јуре, са чистим кућама и бескрајним вино градима; у лево избија голи и ледени Беи^ сћг МхсЈ!. А још вечером када пун месец стане посребљавати снег на планинама и клизити по мирном језеру, када се по топлом и опојном зраку стану разливати звуци страсне мандолине, неко чулно пијанство захвата човека, и памет се губи и растреса у силне мехурике! Оа ових је обала она чудна, немирна и велика 2*