Zvezda

стр . 4 В

тај не капа цело јутро над књигом ! Јер, ја већ знам како и други уме да воли ! Васја је Иљецки целу целциту 3 'мску ноћ престојао под капијом, да само дочека моју другарицу Рудњеву, кад пође у гимназију. Ту је чак и тифус добио ! А ја сам због вас ишла целу врсту, преко корова, сусрела једнога страшног, риђег, нахереног на једну страну мужика и неку голему псину; а ви сет'ите, као да ништа није било, седите и преживате неког Хорација ! Него, да идемо ! Гледајте само, како је лепо време! Ваши, чини ми се, још спавају, неће нас ни опазити. Серјожа погледа око себе, и дубоко уздахну. Јутро беше истински лепо, јулијско рано сунце светлило је меком светлошћу. По трави беше попала роса, а старе, гранате брезе у врту, с неком немом радошћу, блештаху својим јасно зеленим лишћем. Трошна кл/па, утарђена у деблима брез^а, изрезана и ишарана иницијалима и натписима, мирисала је на сирове гљиве. У хлацовини беше похладно. Мека и зеленкаста светлост некако је углачала црте џбуња и дрвећа, а слабуњава и витка слика Њушина, са великим плавим очима, које су пркосно гледале испод дуге плаве косе, изгледала је као каква фантастична сенка. Серјожа је ћутећи посматрао лепушкасто девојче, не дижући се са клупе. — Што не устајете ? Ух, баш сте прави медвед! Нођимо једном ! Ичи ви мож'да нећете да ицете Р — Причекајмо још мало, Њуша ! Горе ће бити на сунцу. Тамо нећете бити тако лепи, као овде.... — Е, молим вас! А зар сам Јкетно махну главом. — Добро тто ~вас~ттјв -гЈта мојв 'итељица! Она вечи, да дечаци не треба да праве Јмплименте девојчицама. — Нису то комплименти, Њуша ! Наслоните се само на дебло, као што сте стојали. Ви сте сад, у тој вашој белој хаљини, бледи као права бреза. Знате, Њуша, мучно ми је рећи, али, кад вас нема, ја онда вазда само о вама мислим. Онда сте ми увек само ви пред очима, у тој белој хаљини, са том капицом на глави Ви као изилазите из густог брезја, као нека њихова нимфа. У митологији их зову дријадама... И ја онда дуго преседим овде, гледајући вас тако, као вазда, бледу са полузатвореним очима. И не знам шта сте, јесте ли дрво, или девојка ? Ја вас могу да видим таку само овде, са ове клупе. За то сам је и назвао вилинском клупом, а ову брезуЊушино дрво. А чим изиђем на светлост, на сунце, онда вас више не видим, па ми је тешко, тешко... И Серјожа затвори у пола своје плаве очи, а његово бледо, слабуњаво лице застиде се за часак. Њуши се веома допадало све, што јој причаше њен пријатељ. Она је потпуно осећала своју власт над њиме, и није се слагала с тим, што јој је говорио. У својој четрнаестој години она изгледаше много старија него он у шеснаестој. — Ви мислите да вам ја баш све верујем, — рече она, смешећи се кокетно. — Немојте мислити да сам ја толико глупа, па да верујем у разне бајке и у виле. Као да ја, бајаги, не знам да, у опште, и нема вила, а ваше дријаде, то су — глупости. Истину рећи, Коља Ивцин,

Е 3 Д А кр. I

ма да му је тек ч^трнаест година, изгледа много старији и разборитији од вас. — Ама, због чега ви то мени све о Кољи причате? Али, да! Коља зна лепо да игра, окретан је. Коља лепо говори енглески, а ја.. ја сам медвед, тром, неокретан, разбиЈ сам једном код вас и чашу.... Мислите ли да мени није било криво, кад сам разбио чашу, и кад сте се сви, онако грохотом, смејали ? Држите ли да мени није било тешко, кад сам видео да се и Коља смеје, и кад сте ви целога вечера играли с њиме, а ја сам морао да играм са Мис-Елом, која вечито подвикује и игра као чапља?. . — Та виљ'да баш не као чапља ! Извините, и немојте вређати моју учитељицу! Чапља ! А ви сте, онда, пацов ! Ви сте јеж!... — Опростите, Њуша, ја нисам хтео да вређам МисЕлу. Мени је само жао, што сте били онако неправедни према мени... — И Серјожи, после ових речи, грунуше сузе. — Ја не могу да волим тога Ивцина, јер он је неваљао, он вас, верујте, не воли, он се само смеје... — Та, ви га не волите од онда, од како сте се оно потукли, и кад вас је надјачао !... — Надјачао ! Није него још нешто ! А зар ви не знате због чега ме је надјачао ? Кад не знате, онда немојте говорити...— продужи дечак са све већим огорчењем. — Због тога, што сте га напали, што сте му се смејали ! — Није због тога, већ, што је о вама непристојно г оворио^^ Чј^^,^ не говор ГТ ^ 0 штб?" — А шта је говорио ? Шта ? — Нећу да кажем! Помисли^ е ко г °Дј да волим још и сплетке да водим Њуша хитро приђе к њему, узе га за руку и лукавопитајући погледа му у очи. — Но, драги Серјожа, реците ми право, шта је, управо, говорио тај одвратни Коља ? Ја вас молим да ми кажете, та ви сте тако добри ! Серјожа се отргну од ње и рече више на страну: — Рекао је да само кад би он захтео, ви би га с аеста пољубили. Он је то говорио пред свима: и пред Мањом, и пред М-11е Аделом, и пред Александром АлеЕссандровном. Само ми је зазорно да вам све приповедам, — и у гласу његоиу могаше се разабратл кајање и презирање самога себе. Њуша испусти Серјожину руку, исправи се, порумене у лицу и рече срдито : — Дакле он отворено говори, да само кад би он захтео, ја бих га одмах пољубила ?... Гадни лажов и хвалисавац ! А ви ? Ви сте то одмах поверовали ? Ви мислите да сам ја така, да бих ја свакога пољубила ? Је л' те ? У осталом, ја знам шта ви о мени мислите ! Ви држите да бих ја свакога, ко само уме лепо да игра и да говори енглески, пољубила ? Врло лепо ! И ви још смете рећи да ме љубите ! Пхи, ала сте гадни ! Ја сад идем, и више вам нигда, нигда, нећу доћи... Њ 7 ша пође брзим корацима правце вратима од врта. Серјожа појури за њом. — Њуша ! Драга, слатка Њуша ! Немојте се срдити! Та згр ме нисте сами нагонили, да говорим о том одвратном, мрском Ивцину ? Ви знате, да ја нисам хтео..,