Zvezda

48

Други кмет. (Вади из недара и боца). Ево четири рушпије од мога села, а ево ( олет баца ) јоште двије од моје сиротиње ! ТреЛи кмет. Једна ма се затекла моја, езо је ( баца ), а отића ћу и до села, те скупити још шго се може и колико се може. (Још двојаца тројица арилозеи бхцају не говореДи ништа). Први старац. Кееже, ћер ми је примила биљег из куће Мрвишића, скрпио сам и саставио овијех десет рушаија да јој дарове срежем и прћију спремии; ево ти тај новад ( баца цијелу ».есицу) нек остане девојком, нек се и не удаје. Кнез Жво. (Потресен), Старче, (сагиње се и дохвата ону кесицу) узми ово; ја за аебе полажем десет рушпија овде. Први старац. Не, кнеже, даћега ти већ и онако више но сви ми, остави ми да ово ја учвним. Кнез Жво. (Сссусти кесу натраг ) Добро, старче, ал онда твојој ћери ја хоћу да саремим дарове ; ја њој поклањам мојијех десет РЈшпија. Други старац. Кнеже, његову ћер обиљежио је мој сип; мој син ће је узети без дарова и без нрћије; нек и твој повац овде легне. Шишо. (Сагао се те аребраја новац) Двадесет и четири рушаије и нешто гроша. Кнез Иво. А Кулин ишге три хиљаде. Сиротињо моја, јаде мој! Хоћсш! а не можеш ! Неће РТво заробити свој народ да ро-