Zvezda

3 В Е 3 Д А

51

Мили%. (Догле ве% донео из куЛе сиџаде, иростр'0 та и два-три јастука метнуо за наслањање.) Кнез Иво. 0 тур, беже, одмори се, много путујеш. Еулин. (Погиго је сео, таагие шакама) Гел ! Пандур Кулинов. (Дотрчи с чибуком, даје му та па клекне и набијл му иалцем, дуван у лулу, а за тим отрчи у кућу, те отуд машама 1'Зноси, Ж1шку, коју метне на дуван, д^жеЉл увек леву шаку на трудима) Ћулин. Дуги пут, а жега је, те поеустасмо. Него исттша, Иво, јутрос, тек што препловисмо Дрину, дође ми твој човјек, тај што је за тобом ; донесе ми абер од тебе, те ме молиш да робље не преводим преко Семберије, већ да га пустим кућама слободно, а да ти кажем што је право за откуп. Кнез Жво. Ја сам ти га аослао. Есапим дост си ми. у дослуку нећеш зацијенит онолико колико не Могу од своје сиротиње да одвојим. Видиш, ( аоказује лу иоврнут Иурак.) ево сам ударио арач на сиротвњу те збирам да ти дам све што могу и колико могу, да ми робље поклониш, јер браћа су ми то и сестре. Да нијеси овијем путем ударио и мање би ми било тешко, али, зар моју кнежину Семберију да оквасе сузе моје браће и мојијех сестара; од тијех суза њиве ће нам погорети ; земља ће се исушиш, а берићет нас издати. Нема берићета оној земљи, коју суза натапа. Бар моју з^-мљу неће натоддт.док ја кнезујем Кулгш. / Лијепо збориш, Иво, но нлати колико ти |ннге.М ( ла-д^ао;^ ти робље.