Zvezda

3 В Е 3 Д А

лолазити нешто од извођења плаветнила, а нешто од рефлексије, која нас доводи до беле светлости. У том случају матгрија компжементарне боје зацржааађе поларизацију само делимичнл Ево чему вас учи посматрање. Избор материје, чија би боја била комплеметарна пл: вој боји неба био је предмет мојих нарочитих испитивањз, а која сам имао част саопштити Академији под насловом 0 узро*у безбојиосги неких природних бисгрих вода.* Тамо је напоменуто да хематит , углачан до тако финих плочица да постане провидан, има боју комплеметарну плаветннлЈ воде. Ако се посматра небо кроз оваке плочице обешене у мало воде, исто се тако констатује ишчезавање плаветнила. Ну манипулација са хематитским плочицама прилично је незгодна. С тога сам и напустио њихову употребу па сам се послужио бистрим гвожђевитим раствором, чиЈа је боја била иста као и боја оних плочица. За овај посао показао ми се најбољи раствор гвожђа, сулФО-цијанид. Исто као и хематит, овкј раствор глсч илаветнило ччсте воде. Да се добије овај раствор спусти се једна кап раствора хлорида од око бо/о у неколико кубних сантиметара раствора калијум-сулфо-цијанида од 10"/о, па се по том сипа воде дотле, док се наранџасто црвенкасти тон овог раствора не изједначи са тоном плаветнила воде, који се опажа на њој кад се наспе у довољно дугач^у цев. Кад се сада између ока и цеви намести стдклени суд паралелних површина, у коме има речена гвожђевита раствора — плаветнило се воде не опажа. Ако се исто тако кроз овај суд посматра ведро небо — опажа се и овде ишчезавање његовог плаветнила при довољној концетрацији тога растаора. А ово се пак удешава према стању неба. Кад је то удешено, онда се кроза њ види небо као бело платно са нешто умањеним интензитетом светлости, као што и треба да буде. Када је постигнут овакав резултат, тада се намести између ока и тога суда са раствором поларископ (ја сам се послужио Савартовим у коме је плочица од кварцч, или гипса) Тада се јасно консгатује : дл јв светл)ст, и ако лшена пллватнила, јјш аоларисана у истој сразмери као светлост (вид ло) небх надл се <:в> не иосмлра кроз рхствор. Упоређујући ступањ поларизације са чистим небом, нисам никако могао наћи какву било разлику. Овај сам оглед чесго поназљго у току многих, ведрих дана месеца септембра и

ВпИ (Је 1' АсаД гоу. Дв Вђ^цие Зе з4г. XXXVI р. 266 (1898).