Zvezda

3 В Е 3 Д А

октобра (1898) и у разно доба дана, па сам, без икаквих промена, свагда долазио до истога резултата. Закључак. Држим, да се из ових посматрања молсе закључити да факат поларизације видела неба не потиче баш од безбојности властите нашој атмосфери. Уклањање плаветнила канда није од 4 особмтог утицаја на ступањ поларизације светлости небеснога свода. На против, много се пре може претпоставити да та поларизација настаје од рефЛексије светлости са честица (мехурци или капљице водене паре), које су у довољној густини разређене како не би биле седиштем појава интерфвренцујв. Плаветнило неба дакле не би би!о, као што се у опште држало, узрок осветљењу атмосфере, већ га ми опажамо као последицу тога осветљења. Сунчева светлост, улазећи у нашу атмосфзру, подлежи у њој деиимичној дифузији, произведеној рефлексијом, врло вероватно са мехурака или капљица водене паре. Ако би средина била апсолутно безбојна, небо би нам изгледало бело, само би билр мање сјајно у правцу управном на зраке сунчеве. Дакле, овај факат, да ми видимо плаво небо, обавезује нас да сматрамо како атмосФера није апсолутно безбојна, већ плавичаста. Сада ваља испитати, да ли се овај закључак слаже са мете• оролошком оитиком. Пре свега нагласићемо, да рефлексија свгтлости у ваздуху, без појаве боја, ни на који начин не искључује поларизацију. Ага§о је још 1834. опазио, како је довољно да светлост прођа кроз слој од 50 метара, који је замућен воденим честицама, па да се знатно поларише. Игто је то констатовао и Надепћасћ 1872. Најзад је и I. а 11 е ш а п с1* већ био изнео мишљење да клаветнило неба није појава полариззције, јер је поларисача светлосг бела.**) Теориска посматрања, на којима се оснива овај физичар, поткрепљена су и једним огледом, али како се овај можс још претресати, то се ја нећу на њ ни ослањати. Да ли атмосфгра има ефзктивно своју властиту боју : плаву? Нстина је, да се ништа не истнче противу, ако би тако ствар сматрали, али ја Ну ипаге реНи, да такав закључак потиче од садањих наших опажања. У самој ствари, међу материјама, које у смеси^сачињавају ваздух, има их чегирн што имају илпву боју. Нре свега узмимо за пример'водену пару. О овој ствари Т у п Ј а 11 взли,*"*)

*) Оан 1Ле.1И (1еа ТЈЛпЛ.че.кдПзЛиГЈез (Оег Ка1игГогзе1|ег 4. V. р. 23 24. 1872).

**) Сотр4е» Вслс1п. (. ТјХХ \~ р. 707. 187*2.

***) сћа1еиг шос!е Ав топуетеи!. р 365.