Zvezda

НИЧЕОВ ЗАРАТУСТРА У СВЕТЛОСТИ УМЕТНИЧКОГ СТИЛА 465

Три мене духа именовах вам ја : како дух постаде камцдом, кампла давом и на послетку лав дететом." И даље, упоређење о „дрвету на брегу." Што оно више нагли у вис и ведрину, то јаче иавиру његове жиде у земљу, на нпже, у мрак, у дубину, у зло. Па она упоређења: „о мувама на пијаци," „о уједу гује," »о врхунцу радостп," „о тарантелама" (врста паука) и многа, многа друга. Заратустра има и своје свете животпње, орла п змпју, најпоноситију и најпаметнију животињу под небом. Његови ученици поклањају му штап, на чијој се златној ручицп змија око сунца сплиће : нова врлина, злаћано сунце, и око ње -змија познања. Најбогатији је наш песнпк у свеудиљ повим чудноватим сликама за појаве природе. Он описује месец, како он „скромно и муком шета по звезданом ћилимуморе, ,које никад не бпва сито својом чипкастом лепезом од сребра п свиле „снего-брадог зимњег неба, старца седа." II показујући вече, кличе : „Преко мора језди оно, јахач добар ! Како се ниха, блажено, хита дому у своме пуриурноме седлу !" Чврстом, генијалном руком ове су слике описане. Ми у њима видимо свет један, који пре њега нико још није насликао. Оне иас побуђују као и творевине Беклипове : п нама збори самосвојствена душа у новим и ако често јако безорним (чудноватпм) облицима (формама). Алп они добијају живота, свежег жпвота, помоћу боје, те чудновате створитељке расположења. А што је боја за сликарство, то је рптам за музику и ноезију. Тек он даје делима обадвојих њихов физиогномичнн карактер. Ниче је мајстор ритма. Помоћу њега уме он најФиније ннансе свог сликања расположења да постигне. Узвишеност, полет, жалост, жалост и радост, дрскост и обешењаклук могу се читати у наизменпчном ритму. Уопште Заратустрин говор тече равномерно, даље са великом силином. Пошалица; изненада нас на једном дохвати доскочица, прекид у дрском скоку по који пут, даље разлнвање пунога такта. Алп у целнни мпрно-струјање и ток. Као равномерпо издизање вала на океану, што непрекидно једно за другим тече, ретко да се тоциљне, да се претече, да се преврати до песковнте обале, ад' отуд се домећи, прштећи, запљускујући високо враћа, — такав је и његов ритом. И као што ритми у самом такту правидно струје и теку; тако је и акценат ставова правидно подељен. Нпче има обичај, да ствара маом по три ил' пет акцената у једном ставу, ил' ставовском склону.