Zvezda

НИЧЕОВ ЗАРАТУСТРА У СВЕТЛОСТИ УМЕТНИЧКОГ СТИЛА

469

се; али Заратустра им приступи умиљатим лидем и изговори им ове речи ; „Не ирестајте играти, ви миле девојане ! не дође к вама рђа здоиоглеђа са здим иогледом, ни неиријатељ девојачки. Божији ириповедпик је сам нротив ђавола : а то је дух дењостл. ЈЈако би ја, ви вредне, био притиван божанским нграма ? Ил.' девојачким ножицама са лепим чланцима? Истина ја сам шума и ноћ тавнцх дрва: ал.' ко се не боји тавнине моје, тај ће наћи и ружиних садова под кипарисима мојима. Наћиће п бога миленог, који је девојкама најомиљенпји: поред кладенца лежи он кротко, са затвореним очима. У истини, у по јасна дана заспа ми он неваљалац! Да није много за лептирпма јурио? Не срдпте се на ме, вн играчице лепе, ако малог бога мадко прошибам ! Истнна он ће јаукати и плакати — али још кроз плач окренуће у смеј ! И са сузама у очима молиће вас за нгру једну, а ја сам певаћу песму уз игру његову." Но куда би нам крај био, кад би хтели само напоменути све, чисто дрске партпје, које су од части непосредно у стиховима сачињене. Њих има тол'ко много, да би изашла лепа свешчица стихова, кад бп их прибрати хтели. Како се тако, слика за сликом, и наук за науком ниже и счев за спевом слаже, пред нашим се очима развија један од најчуднијих ликова, што ихје песннштво последњих десетница створило: Снажан, нросвећен начин: један висок лик с дугом белом лелујавом брадом, усправљено п поносито корачајући. Пар чудо дубоких очију сија се нред нама. Светитељска збиља лежн на његовом челу а доброћудност, ђаволасто смешење на усницама његовим. Са његових црта читатп се могу земаљска вечност, срчаност п самопоуздање. И око њега окупљени су пријатељи његови, ученици његови, чудновата братија: сваки од њих оригпнал, сваки од њих свој рођенп особењак. И даље, мало но даље, миогобројне руље непријатеља: назадњаци, презирачи тела, проповедници смрти и сва та жгадија. Тако окружен, од пријатеља и непријатеља својих, окружен орлом, змијом п насмејаннм лавовпма : тако остављамо Заратустру, који кличе у пресрет рујном јутарњем сунцу: „Ово је моје јутро, мој дан свањпвања ; у вис се, у вис се ти велико нодне!"