Zvezda

КЊИЖЕВНОСТ — ПОЗОРИШТЕ

479

Отишао је у земљу мира. А зар није трагика ту, кад се витез мача, љубавник љубавке, а владалад круне одриче ? Витешки одмажден дуг. За презрену љубав — краљевску круну. Свако је своје добио. Гори је уступио бољем. Зоран и Љиљан су представници два сталежа, два различна сина у једнога оца. Онај размажен, слаб, оронуо, блазиран ; овај очврснуо, крепак, снажан и свеж. И зар би право било да зелен бор уступи натрулом јасену? Бајка, како је песник назвао, подељена је у пет чинова , њу прати музика, нарочито сачињена. Представа се отвара увертиром, која је израђена у облику сонате, којој служе као главне теме, мотив животворне воде и мотив Злодушичине песме. У средини је увертира прекинута мотивом виле Зрачице. Овај нам прекид износи један од главних момената на позорници. Интродукција свакога чина наговештава у кратким цртама ток радње у поменутом чину, коју наша поштована публика пропраћа живљим разговором преко седишта, излажењем и улажењем и сваким допуштеним и недопуштеним начином забаве. Жотиви у првом чину су оригинални и служе као градиво осталих чинова. Овде имамо долазак цара Дукљана, и ако у дуру, сетну фину мелодију, која служи за свечан марш, али из које се, да ли хотимице, да назрети кобна будућност цара и царева сина (бр 1, а). Хор народа је.хпмна цару, силном и моћном. Музика прати Оморикин сан (бр. 2, а) и већ наговештава долазак виле Зрачице познатим мотивом, којим је прекинута средине увертире, где игра блех главну улогу. Замај чаробног штапића праћен је мотивом, који се састојп цигло из два тона, али, којк је ипак довољан, да нам представи моменат Оморикиног очарења (изражавање је телесно). Одвођење њено прати полако и тајанствено обоа соло (бр. 3). По томе сви инструменти унисоно поздрављају и прате Љиљанов пољубац, чији смо мотив чули паговештен у интродукцији саме увертире. Интродукција другог чина почиње мотивом виле Зрачице (бр. 2. б). Хор вила (бр. 5) има песму, коју с почетка прати харфа, у нас по невољи замењена је гласовиром. Мелодија виле (бр. 6), која прича — речитатив — израђена је упоредо мелодија виолине соло. Ова вила прича о охсамењеној моми, верној и оданој у љубави. „Љубила га нежно верно, љубила га неизмерно". Песма се завршује једним дисхармоничним акордом, којим је композитор, по свој прилици, хтео јач-е изразити стих „љубави моме сироте — љу8 '