Zvezda

б е л в ш к е

491

Ви1 )ГОУШк, календар за 1901 годину. Година иета. Издање и наклада Српске Дубровачке Штамиарије А. Паеарића 1.900 г. Стр. 176. Цена 80 п. д. — Као и ранијих година тако је и опај »Дубровник« брижљиво уређен и засдужује сваку хвалу. У њему се сем осталих одличних радова налазе и приче познатих нам ирииоведача: Симе Матавуља, Ст. Сремда и Св. Ђоровића" Он је нодесно удешен за потребу и католпчких и православних Срба, а украшен је овим сликама: Матија Бан, сриски књижевник; Никола Тесла, срцски електричар; Коста ТриФковић сраски драматичар; Дг. Ј осиф Панчнћ, сриски научњак ; Рг. Лаза Лазареви.-, сриски књижевник; Леополд Ранке (историк) српски цријатељ; Ђура Даничић, сриски научњак и Павиљон Кра- љевине Србије на свјетској изложби у Паризу ... Садржина му је штампана иешто ћирилицом, а нешго латиницом како би била иристуиачна чптаоцима који знају само по једну од тих азбука... Наши манастири и калуђерп некад и сад. Расирнва Здравка Пауновића, свештеника, читана на свештеничкој скуиштини у Нишу 1 89>! год. Београд Електрична Штампарија Павловића и Сто.јановића 1900. Стр. 51. Цена 50 п. дин. — У овој је књизп укратко, али са познавањем ствари и доста исцрино изнето стање и прилике маиастира у Србпји. На завршетку се налази и таблица у којој је изнет статистички преглед целокупног стања именованих манастира од 1864 до 1891 год. закључно. 1уап кап. 8(»ј апоУ1с. Биђгоуаска Кпј 1хеупоз!. Ба1а па у1 (1је1о 8грзка Виђгоуаска АкаДетзка От1а(1та. Пиђгоупјк Згрзка 13и1згоуаека к1атрагјја А. Разапса 1900 Стр. XV и 341. Цена 3 круне. Црни је удес хтео да ова књига не изађе у славу седамдесетогодшпњице њенога писца — честитога Србина Дум Иве, већ као посмрче његово. Ну, у толико иам је дражија; а будно.ј Омладини, која ју је издала, нека је за то топла хвала... Дело је ово опсежно и лено написано, а у колико се у њему више описује политичко значење старог и садашњег Дубровника него књижевност његова, у толико је знамени тије јер га је зналац, и то честпт зналац, иисао. За сада само оволико у његову препоруку, а обећавамо опширну оцену.

Државнн календар. У Државној Штамиарији наштамиан је и иуштен у нродају Државии календар Краљевине Србијеза. 1901 годину. Тврд повез. Цена 4 динара. »Бехар« У 15 броју ов. листа изашлаје као нека оцена Змајевог » Девесиља«, а у 17 бр. опет иисмо уредништву у коме је реФерисано » Побратимство «, песме Омер бега Сулејманпашића Скопљака, Османа А. Ђикићи С. А. Карабеговића. Оба ова нагшса потписао је неки У ат1к, а уз напис о „Девесиљус уредништво је придодало и још један »иар речи од другог једног свог сарадника«. који опет није нико друго до исти Уаппк, што се по стилу види ... Да неиријатељима Српства и проданим душама не иде у рачун братимљење Срба све три вере, то се већ по себи разуме, али ове две оцене са оним додатком садрже у себи толико нитковлука да је то већ уникум. Ту не само што су стилом пештанских Чифута изгрђени иисци »Девесиља« и »Побратимства« и тпто се ту и у >Дахире « Јове Илпћа називају »трухла ноезијајош трухлијег песника*, него су обе прво именоване књиге са њиховим иисцима најгадније денунциране. Док н »Девесиље« и „Побратимство« и сувише јасно и отворено ироповедају љубав (Јрба све три вере и у њима се са највећим поштовањем говори о Исламу, Уа1т1к у њима проналази бруку и срамоту нашу (своју, никоговићу !) и оглашује их заједно са иисцима за иеиријатеље Ислама. А сем тога он се спушта и до најобичнијег шпијуна-изазивача и нита једног песникаиз »Побратимства:« »које су то Сриске земље, које су у роиству и које душман тлачи, да ли оне које су под државном творбом Аустрије или оне које су иод Турском?« ... Па још како је то моКан критичар ! И сам се одаје где служи. На једном месту вели о »Побратимству« и ово : »Ето, то нас је натјерало, да пишемо о том најновијем сриском намФлету са озбиљном оиоменом, нека се већ један пут ману тог гадног заната и иавала на наше светиње, јер ћемо ипаче бити ирисиљени, да тражпмо скрајње средство, да се препријечи импортирање таковог блата са београдског Калимегдана у нашу доиовину.« А ево како тај Уапик о Црногорцима суди. Говори о једној песми Омер бега Сулејман-пашића, где Сулејман-пашић назива Црногорце лавовима и јунацима, па