Zvezda

Б 32 Ј1 Ж1

Ш К Е

493

Дамњанови&а , административног пуковника у нензији. Дело ово прештампано је из »Ратника«. Дена није обележена. „Кнез Мидош у иричама." Нова збирка, сабрао М. Ђ. Мили&евгА. Издање Чупићеве задужбине (43 књига) Дена 1-50 динара. 1900 год. — У овој збирци налази се седамдесет и три ириче и двадесет и три писма, а напред је подужи напис под насловом »Кнез Милош у писаној биографији « Као и обично код овога вреднога и одличнога писца и ова јекњига иаписана лепим слогом и чистим језиком, а интересантна је и као забава и као прилог ближег познавања Србијине скоре прошлости и њене новије историје. Српчетова молитва. Од једног грађанипа, чији синчић (дете од десет година) прима и чита »Зорицу«, дечји лист, добилп смо ову песмицу тога његовог сина: Добри Бого, услиши ми гласе: Пошљи кога да ме слабог сиасе Од иесама Љубисава — Васе. Р А 3 Н 0 Рајковићева прослава. На дан 10 октобра т. год. г. Ђура РајковиИ редитељ Краљевско-српског Наронног Позоришта , у Веограду, прослављао је четрдесетогодишњицу свог уметничког рада. У очи тога дана била је у позоришту свечана представа у част његову која се састојала из Пролога од г. Д. Брзака и представе „Са&урица и шубара ". Пролог је изговорио сам слављеник, а у »Саћурици и шубари« имао је улогу Арсе. Вележећи ову прославу желимо г. Рајковићу да још многе и многе годиие проведе у служби Талијиној, којој је већ четрдесет година на понос служио. Димитријевићева прослава. Првак уметник у хрватском иозоришту у Загребу, Србин Миша ДимитријевиК. прославио је на дан 20 новембра т. г. двадесетпетогодишњицу свога глумовања. Прослава је испала одушевљено. Слављеник је играо Фалста®а у »Хенриху IV«, трагедији Шекснировој... Приликом прославе одликован је од Њ. В. Књаза Николе I Даниловим орденом V реда. Честитајући му овај дан желимо му дуг живот и нове лаворике.

НЕКР0Д03И | Фридрих Ниче. Двадесетпетога августа (по новом) покосила је неумитна смрт једног од највећих синова Немачке. То је Фридрих Еиче. Са њнме је нестало човекакога је млађе и најмдађе литерарно и уметннчко покољење поштовало као свога духовног вођу и славило као »ФилосоФа нашег доба«. Фридрих Ниче рођен је 15 октобра 1844 год. у Рекену, једном забаченом селу Саксонске где му и отац и дедови беху свештеници. По свршетку чувене класичне гимиазије »Пфорте« оде Ниче у Бон да слуша Филологију, а лосле годину дана у Лајпциг где већ у трећем семестру доби прву Филолошку награду. Ниче је благодарећи својој научној спреми доживео славу какву до њега не беше ни један научењак доживео. Као ђака — дакле без докторске дипломе — изабра га. проФесорски колегијум за проФесора класичне филологије на безелском универзитету, а бреславски универзитет посла му докторску днплому са мотивацнјом: да његовим радовима испити ностају непотребни. — 1870 год., за време немачко -француског рата Ниче стуии као добровољац у болничаре где је за све време рата и остао, а после овога врати се опет на катедру. Наскоро после тога поче побољевати и већ 1879 годпие мораде да да оставку па да се повуче у приватан живот. Али му ово бољци не поможе, јер он поче грозничаво радити као списатељ. Ма да је живео готово иустињски , сасвим повучено од света и у најдивнијим пределима Италије, ипак се бољка — страховита главобоља — све већма развијаше докле га у јануару 1889 године сасвим не обхрва и не сломи. Од тога доба па све до смрти живео је Ниче у Вајмару под окриљем своје сестре, познате списатељке Јелисавете Ферстер-Ниче која је неговала не само бона брата но и његова бесмртна дела. Ниче је веома много писао. Једна издавачка књижара у Штутгарту издала је целокупна његова дела у 11 томова. Међу његовим делима нарочито се истичу својом тенденцијом и лепотом стила: „Бег Ап1лсћг1з(, и „Бав ТЈтжег(;еп а11ег "№ег(;е" и „А1зо зсћргасћ 2агаШиз1;га". Ј. Ад. ■ј- Јован Сундечић. И овенчани српски песник и књижевник Јован СундечиК, православни протојереј, променио је овај свет бољим. Он јесвоју

Звезда, Књига III. Св. IV.