Zvezda

3 В Е 3 Д А

91

гледа да је боље." Доиста, као што сам и мало час напоменуо, то би било неправично аа оне који су до сада учили о своме трошку мепицину, али за оне који се буду учили на нашем медицинском Факултету, то не би била никаува неправда. Ог. Петровић заборавља, да овим своји« тврђењем долази у опреку са ранијим захтевима, да би све крајеве наше отаџбине требало снабдети довољним бројем болница (па према томе и лекара), а с друге стране не води рачуна ни о томе, да и по другим страним земљама има и мора да буде лекара и у најзабаченијим кутовима, где годинама, а понеки и целог свог века, остану, јер то и мора тако бити, ако се жели, да се потребз државне задовоље. Нико за то, те лекаре не сматра „као робове и жртве свога позива и сталежа." Сем тога, треба знати и то, да би се са установом медицинског факултета, морао мењати и наш санитетски закон, да би се тада морале унети и одредбе о полагању физикатских испита, допуне о болничким лекарима итд, и онда они, који би такве испите положили, не би морали вечито остајати на истим местимз, но би се на њихова места упућивлли други. Све би се то, дакле, морало и могло довести у склал, а да се не огрешимо о слободу лекара и њихова права. Затим би се могло завести и то, колико би који лекар морао остати у извесној служби,>па после тога рока — могло би му се допустити и да практлкује где хоће. Даље би се морале и плате лекарима повисити итд. итд. Све ово имало се у виду и приликом рађзња пројекта о изменама санитетског закона од стране нарочите комисије, одређене за тај посао.

(свршиће се)