Zvezda
стр. 124
3 В Е В Д А
вр. 16
талијанског народа. Знате ли, уосталом, да талијански мужеви имају обичај да бију своје жене ? — Ја ћу покушати и писаћу вам о резултату, рекох. — Таква шала боли, Тереза! Не надам се да вам се он озбиљно допада. Да ли је бар леп ? — Изгледа као јужњак, црномањаст, има много расе и при том поезију младости, урођену љубазност његова народа... ако се то допада. — А вама се допада ? Счегох раменима. — Он је вама супротност, по спољашности и по духу. Готово се морам надати да ми се допада, јер би било зло за мене да имам укуса само за ваш жанр. — А зашто да буде зло ? Више од једног правог пријатеља не можете желети, Тереза ? — Узе ме за руку. Еад помислим да ће доћи време кад ћу вас за нешто више замолити, Тереза, — али сад... Успео да дотле дође. Сунце баш утону. Човек има каткад унутрашњи систем оцењивања, који у њему неопажено ради. Ја сам у том тренутку оцењивала њега и оног другог, тамо на Корзици. И Цезаров тас полете у вис... Гледајући ову хладну, непоуздану љубав, овО расплинуто осећање, које није могло доћи до даха, то осе* ћање на крају века, топлина осећања оног другог постаде у мојој успомени пламен, чије сам топлоте жељна била... Дигоемо се. Одосмо по тетку, која је седела пред хотелом Ауроре и одвезосмо се натраг у град. По гдекоја звезда над Фиренцом, прохладна ноћ после жарког дана — ја сам дрхтала... 9. маја. Сутра дан смо ја и тетка отпутовале. Он нам је донео цвећа у взз и био је у оном узбуђењу, које му тако добро стоји, јер даје његовим од рада бледим цртама здравију боју. Болесна пријатељица теткина путује с нама на Корзику. Тетка уђе у вагон много раније но што је било потребно. Она уосталом, припада оном малом броју те така, ноје никад не сметају. Стајала сам поред њега докле се год могло. — Тереза, шапутао је он, обећајте ми да ћу вас скоро видети, и то оваку као што ме данас остављате. — Не обећавам ништа, рекох, ни један човек не треба ништа да обећава, чак ни за циглу недељу дана. — Тереза, ви ми не можете неправду учинити. Ви сте сувише добри за то ! — Неправду ? Не ! — Онда сам спокојан, одговори он и нољуби ми последњи пут руку. Кондуктер прекиде банално овај растанак. Десило се како он није желеи. Тада воз крену. Дакле, изгубила сам га! Али двоје ми остаје : Корзика и Фабрикио ! Кући да идем не марим, не у старе везе, стара оговарања, стару песму 1 Нешто ново морам имати у мом животу — нова љубав — нова земља! Опет ми звони у ушима о „пурпурној галији" и „плавоме грчком мору". ♦
Месец дана доцније добио је Цезар вест о удаји своје пријатељице Терезе за талијанског архитекта Фабрикија. Па то јој је он писао ово писмо, — које је по тетки испратио, јер више није знао њену адресу. Драга 'Гереза, Да сте знали како ме је заболело ви бисте ми уштедели тај бол ! Дакле, бејах тако мало достојан ваше љубави, да ме се одречете као што се скида изношена р>кавица! Дакле, ви ни у шта не рачунате године нашег пријатељства и рушите свирепо све моје ваздушне куле, да можете гледати како се зидају — виле вашег паладија! Тереза ! Зар си ми могла то учинити ? И зашто да ми прећутиш верење ? Зашто одмах тај ужасни Факт ? О, јер си и сувише добро знала да ћу дојурити на Корзику да заштитим своја права. Ја то не бих никад допустио! (настааиће се)
ХАЈДУК СТАНКО ПО КРИТИЧАРСКОМ РЕЦЕПТУ Г. МОМЧИЛА ИВАНИЋА написао Радоје Домановић III. Станко се одвргао у хајдуке. У бањи Станко опорави своје порушено здравље, те поче у тишини дуго и дуго размишљати о петвековним патњама нашег народа под турским ланцима ропским. Његова давнашња идеја о хајдуковању узе сада јаче размере и не остављаше га ни ноћу ни вању. Сва се његова упечатљива душа испуни узвишеним осећањем бола према потлаченом наролу и силном жудњом да треба једном осветити Косово. У скоро сазри у њему чврста и ничим непоколебљива одлука да се одвргне у хајдуке, а та одлука постаде још чвршћа како му дође депеша из Ирига да је његов добри отац преминуо напрасно услед лупања с ца. Одложи, до душе, своју намеру још за неко време докле седећи у родитељском дому не ожали свога доброг оца. * И дође време да се велика замисао оствари. Уреди претходно своје домаће ствр.ри и изда кућу под кирију како би имао што више сигурних прихода у свом тешком позиву и поче се спремати на пут. Прво додва кројача и наручи пар новог салонског одела и неколико пари одела за штрапац и свечавик; исто тако наручи два-три пара лакованих чизама и ципела и неколико пари за штрапац. Кад све то би готово сложише момци у велики куфер, а у мали куфер Станко сам својом руком сложи „ситнице", јер не могаше то поверити момцима, да се не би што заборавило. Ту сложи нешто мало књига филолошких, неколико класичних песника, латинску и грчку граматику, живот и дела великих људи и још неке друге књиге, које му могу сваки час затребати ; за тим сложи флашице с колоњском