Zvezda

БРОЈ 19.

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 12 МАРТА 1900

ГОД. IV

И 3 Л А 3 И четвртком и недељом Ц Е Н А ЗА 1 МЕСЕЦ 1 ДИНАР ИЛИ 1 КРУНА

Претилату иримају све аоште у Србчји и иностранству

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

ЕРЕТПЛАТУ 1РЕВА СЛАТИ : Уредпиштву „Звезде" Кол-рчева улида бр. 10. НЕПЛАЋЕНА ИИСМА Г Е ПРИИАЈУ СЕ. Рукописи не вра^ају се. .ТГ-Е1ВИ1ПТВО СЕ НАЛАЗИ : ћвларчева улица бр. 10.

БРОЈ 10 пр. диа.

уредник : ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

БРОЈ 10 11Р. ДИН.

ВЕЧИТИ МИР Једном се дојади Богу слушати с каљаве земље Тужбе ст«.орова мали' И посла морију с неба, да затре зверове дивље Зборећи ко у шали: Кад стварах земљу ову, сметнух с божанског ума И мир вечити дати, И гледах векова много како се у зверским канџам' Слабо створење пати. Од овог великог дана на земљи нек не буде Пакосне зверске ћуди, Нека су благи, тихи земал-ски створови моји, Живина кб и људи." * И сиђе морија с неба... Под њеним кужнкм дахом Падаху дивље звери, По путу свуд мртви леже вуци, медведи, тигри, Лавови и пантери. Отровне издишу змије, с висине падају орли Па се у болу вију, А живе бегају звери, кб огањ да их гони, По мрачној шуми се крију. И дршћу у смртном страху, па се у јата купе, Већају опрезно, ти'о : Ко ли то згреши Б^гу, који је према њима Саагда милостив био. Лисица привеза ликом у крст два суха прута, И посред зверова стаце: „Преда мном, ј 6 пред Богом нек сваки грехове призна И срце отвори саде!" И лав започе први, целива два суха прута, И гласом оабиљним рече : „Душа је моја мирна, моје јуначко срце Никакав грех не пече. Свагда сам поносан био, ни једна још се стрела Не зари у моје тело. Све што ми око виде, оштрим канџама мојим Умаћи није смело. Свуда сам јуначан био, често сам у брзом да^у/ Растрзо слабачке људе, I?* ' '

И својом страшном риком на све четири стране Страх сем улево свуде." — „Доста, велика душо ! — лисица прозбори свето, И крстом дотаче лава, Твоја се јуначка дела преко свих мора носе, А краја нема ти слава!" И тигар на ред дође, промуклим започе гласом : „С лавом се мерит' могу. Ал 1 крви рас'о сам више по врелом пустињском песку Жртвујућ' свевишњем Богу. Кад тихо наступи вече, а тама покри1е пусту Ја само бдим над њоме, Јурећи на бесном хату прође ли бедујин какав, О, тешко, тешко томе ! Расути костури многи о мојим делика зборе, И ја се дичим њима, И сада пред светим крстом поносна, ведра лика У очи гледам свима." — „О доста, доста више, дико зверскога рода, Та ми те добро знамо, Нек прође морија само, ми ћемо и венац сјајни За храброст да ти дамо." То рече лисица благо, и крст принесе тигру, И он га смирено љуби, Душа му светости пуна, ал' траг оц крви стоји По јаки и оштри зуби ; А сад се окрете вуку и дрЈгим зверима дивљим, И сви заклетву даше, Да су им без греха душе, за славу и понос самз До овог часа знаше. Већаху гатим дуго : ко ли то згрсши страшно, Те се Б г гнсви тако. Ћуте озб^љном муком, и у памети својој Гр^шника тражи свако. На једном засикта змија и жалцем показа овцу, Што мирно крај пута пасе, Далеко остало стадо, а она травицу грицка, И нешто мисли за се : „Гле, како лепе траве у нашег комишје има, Па мека као свила, ,.,\^Ла сочна, па слатка... еј кад би и наша паша \'У\ „ ....

0^. Овако красна била !" а !*~ ј