Zvezda

102

3 в е 3 д а

голФијера (ваздушне допте) беше наравно великп догађај ; о њему сесвугде говсрпло. Араго прпча да је маршал Девилроа, којинехтеде у почетку вероватп у то, кад је својим очнма вндео како се подпже прва ваздушна лопта са Физнчарем Шарлом, узвпкнуо : „Заиста, човеку није нпшта немогућно; сад сам уверен да ће пронаћи п лек протпв смрти!" Тада су сматрали путовање на ваздушним лоптама као блиску ствар ; шта више помишљалп су п на праве ратове у ваздуху, помоћу балона. Али годппе иролажаху, а одушевљено очекивање се не пспуни. Вредно је упоредити одушевљење, што га је псказао првих година деветнаестог века велнки један енжењер америчкп, Еванс (Еуапз), којн се моасе сматратп као један од претеча аутомобилизма у свима облнцпма његовим: „,Ја не сумњам да ће моје машнне гонити бродове уз Миснсипу п кола по друмовима. Доћп ће време, кад ће људи путоватн из града у град у колима, покретаним парним машинама, која ће ићн псто тако брзо као што тиде лете, 15—20 миља учасу..." Овај велнки енжењер пронашао је, још пре сто година, да је аутомобилнзам најбоља утакмида према тидама. Пстппа тице престављају машпну много савршеннју, него што су најлакше машине које ми умемо градити ; с тога ће морати још много да се ради, и тек онда може се постићп тичји лет, кад, буду физиолози пружнли руку механичарима, у погледу животињске машнне. Снлни проналпсди деветнаестог века нису дошли случајно ; онн су последпца научне еволудије у осамнаестом веку. Наука нашега века сложена је пак од научних трошака растурених по вековима прошлостп ; пред нашим очима добила је научна небудоза прошлих. столећа своју прву јасноћу. ј1. м. и.

ГЕ0.10ГИЈА Питање о постаи^у минера^диоп уг<ља, Како је иостао фосплнп угаљ, којп се може назвати свакидашњим хлебом данашње, развпјене нндустрпје'? Какоје постао каменп угаљ, којп се с иравом гдешто назива п црним дијамантом ? Ово иптање ј.ош нпје потпуно пречишћено у геологпји. Нема сумње да су складови минералног угља, мрког н каменог, посталп труљењем бпља под водом, на сличан начин као што се дан-дањп градп тресет у баруштннама; то је доказао Геперт (&бррег1:) својим знаменптим радом о постанку фосилнога угља (Харлем 1848 г.). Да бн се дрвенп и лиснатп бпљни деловн претворилп у трајашну масу, која ће се накупити на извес-