Zvezda

3 В Е 3 Д А

ког плк драматско-музичког дела, и то ие еамо њему већ и његовим наследницпма. в. § 50 немачког царевинског закона о „ТЈгћећеггееМ ап ЗсћгШдтегкеп". По § 52 нст. зак. анонимна и исевдопимна дела, које нису за време нрвог јавпог приказа била печатана, имају законску заштиту за трпдесет годипа од дана нрвог правнлног приказа, а литерарна посмрчад за тридесет години од дана смрти ппшчеве. Одредба, коју су имали на уму п творца позоришног закопског пројекта (иоменути пројекат не говорп нншга о делима безнмених писаца). Нећемо се упуштати у даља разлагања о заштити авторског права, јер то бп нас далеко довело. А.ли кад Грчка, где ништа пије свето, штити авторско право чак после смрти за 15 год. (1833 г. донет је тај закон), зашто ми да смо толпко деценпја у натраг ?. II зато овај законски пројекат ваља санкцпонисати, што је он једини, који бар у једном једином случају авторско право штпти према једној личности — Народно Нозорншту у Београду. Иоједине клаузуле овог закона дале су му пуно шз и1:еасЦ, ЈхиепсИ е4 аћи^епсИ. Ово му је право п])изнато тпме, што је строгим одредбама овог закопа ужпвање плодова од умне творевине, која се износи на позорницу, осигурало автору, као и право отуђена творевине — односно управино откупно право приказа. И свако крљене авторског права, било би уједно п омаловажавање самог закона. А док овај закон не ступи у жпвот, писце ће, према овдашњем нозорпшту штитити уго. вор н обичај. Но надати се са нуно права, да ће данашњи министар просвете узетп у заштпту авгорско право и но самој дужности својој. А одбор, који би се но његовом избору саставио, имајући пред собом читаву литературу о томе, колекцију разних закона о заштити тога нрава, моћп ће на тенане према нашим потребама н приликама такав законски нацрг да изради. У ту комисију поред једног или два правпика, ваљало би да уђе од сваке гране литературе и уметности по једап угледан нредставник.

се миого на нимоилажења: једни сматрају автореко право као лично (Бдувчли)! други као имовно (по Вехтеру право на радњу), између којих посредује Харумово гледиште, који му даје каравтер и једнога и другога права. 4. Теорија награде, по којој писац има право, да ужива плодове свога рада јер је својим саоиштењем друштвеаи умни капитал умножио. Ова теорија наишла је највише приврженика у Француској, нарочито код оних писаца, који виде иостанак овоме праву у законима заштитних мера противу непоштеног умножавања деда. Њен је духовни отац ^јзенлор. в. чланак Варнкенигов „Е^енШшп".