Zvezda

В О Ђ А

— радоје ]/[. полгановић — Браћо и другови. саслушао сам све говоре, па вас молим да и ви мене чујете. Сви нам договори и разговори - не вреде, докле год смо ми у овом неплодном крају. На овој прљутии и камену није могло рађати ни кад су биле кишне године, а камо ли на оваку сушу, какву ваљада нико никад није запамтио. Докле ћемо се ми овако састајати и напразно разговарати? Стока нам полипса без ране, а још мало па ће нам и деца скапавати од глади заједно с нама. Ми морамо изабрати други начин, бољи и паметнији. Ја мислимдаје најбоље да ми оставимо овај неродни крај и да се кренемо у бели свет тражити бољу и плоднију земљу, јер се овако не може живети Тако је говорио некад, на неком збору, изнемоглим гласом један од становника неког неплодног краја. Где је и кад је ово било, то се, мислим. не тиче ни вас, ни мене. Главно је да ви мени верујете да је ово било негде и некад у неком крају, а то је доста. Оно, до душе некад сам држао, да сам целу ову ствар ја сам однекуд измислио, али, мало по мало, ослободих се те страшне заблуде и сад тврдо верујем, да је све ово што ћу причати било и морало бити негде и некад, и да ја то никад и ни на који начин нисам ни могао измислити.