Zvezda

В О Та А

7

Слушаоци, бледа, испијена лида, туиа, мутна, готово бесвесна погледа, са рукама иод иојасом, као да оживише на ове мудре речи. Сваки је већ себе замишљао у каквом чаробном, рајском пределу где се мучан и трудан рад плаћа обилном жетвом. — Тако је, тако је, зашушташе изнемоглп гласови са свију страна. — Је ли б..л..и..з,.у..? чу се развучен тшша;г из једног угла. — Браћо ! — отпоче опет један говорити мало јачим гласом — ми морамо одмах послушати овај предлог, јер овако се више не може. Радили смо и мучили смо се, па све узалуд. Одвајали смо и од уста својих те сејали, алп наиђу бујице па снесу и семе и земљу са врлети и остане го камен. Хоћемо ли ми вечито овде остати и радити одјутра до мрака, па опет бити и гладни и жедни и голи и боси?... Морамо поћи и иотражити бол>у, плоднију земљу, где ће нам се мучап труд награћивати богатим плодом. — Да пођемо, одмах да пођемо, јер се овде жпвети не може — зашушта шапат и маса пође некуд, не мислећи куда. — Станите браћо, куда ћете ? — .опет ће онај први говорник — Морамо ићи, али се тако не може. Ми морамо знати куда идемо, иначе можемо пропасти горе, место да се спасемо. -Ја предлажем да изберемо вођа, кога сви морамо слушати и који ће нас водити правим, најбољим и иајпречим путем. — Да изберемо, одмах да изберемо, чу се са свију страна. Сад тек настаде препирка, прави хаос. Сваки говори и нико никог нити слуша, нити може чути. Затим се почеше одвајати у групице; свака групица шушка се, па и групице прскоше и узеше се за руке/ те један другом говори и доказује, вуче

" г,

.4"

дј-Гугчг;!^