Zvezda

10 ЗВЕЗДА — Није се ни макао с места, нити главе подиже бар да видп ко му говори. Само ћутп и мисли; на све наше говоре и захвалности свега је две речи проговорио. — Прави мудрац!... ретка памет ! — повикаше весело са свију страна, тврдећи како га је сам Бог као анђела с неба послао да их спасе. Сваки бејаше тврдо уверен у успех поред таквог вође. да га нигата на свету не би могло разуверити. II тако на збору би сад утврђено да се крену још сутра зором. Сутра дан се искупп све што иматпе одважвости да пође на далеки пут. Више од две стотине породица дође на уречено место, а мало их је још и остало да чувају старо огљигате. Тужно је погледати ту масу бедног становништва, које љута иевоља нагони да напусти крај у коме су се родили и у коме су гробови предака њихових. Лица њихова коштуњава, изнемогла, сунцем опаљена, патња је дугим низом мучних годпна остављала трага на њима и пзразу дала слику беде и горког очајања. Али се у овом тренутку у њиховим очима огледапте први зрачак наде, али и туге за завичајем. По неком старцу се слила суза низ смежурано лице, уздише очајно, врти главом с пуно неке слутње и радије би остао да причека још који дан да п он остави костн у том кршу, него ли да тражи бољи завпчај; многе од жена гласно наричу и опраштају се са умрлима, којима гробове остављају; људи се отимају да се и сами пе би разнежили и вичу: „Добро, хоћете ли да и даље гладујемо у овом проклетом крају и да живимо ио овим уџерицама?" А и они би сами чисто хтели да цео тај проклети крај и оне бедне кућице понесу, да се може како, собом.