Zvezda

КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ,

25

нада. Ми већ у погледу тога живимо у успоменама, али су ипак те успомене утешне и забавне ; и оне, како мислим, заслужују пажњу овог одабраног скупа. Да би вам их изложио укратко послужићу се нарочито студијама, скоро издатим у мојој землзИ у облику мемоара и расправа. а особито једном студијом покојног Милана С Пироћанца (Кнез Михаило и заједничка радња балканских народа. Београд 1895. год.) поузданика и помоћника Кнеза Михаила. чија је појава изазвала једну серију публикација, међу којима су две Г. Ристића старог намесника и политичког агента Кнеза Михаила у Цариграду. II. Пошто је био збачен с престола 1842. год. Кнез Михаило, други син осниваоца динаетије Обреновића, провео је шеснаест година у изгнанству, где је се посветио студирању и служби српског интереса. Тако је он нроживео готово у свима европским центрима политичким и интелектуалним п повратио се у своју земљу са својим старим оцем 1858. год. обогаћен познанствима и искуствима, да опет седне на српски престо по други пут 1860. год. Начело његовог унутрашњег управљања било је 1ех шргета гоктГах. Што се тиче спољне нолитике — у колико се може о њој говорити имајући пред собом једну вазалну земљу његов је циљ био да начини своју отаџбину средишгем реда и уједињења, да би се отргла на првом месту од турског сизеренства и да начини ако не Пиемонтом балканским а оно бар и на првом меету Пиемонтом српским и југословенским. Основна мисао ове политике није била нова. Али она до тад никада није шчврсла тако као под владом кнеза Михаила у Србији, који је био срећан да има покрај себе старог Илију Гарашанина, помоћника и државника првог реда, каквога потом Србија није имала.