Zvezda

26

На великом простору Балканског Полуострва, плодног по земљишту и богатог у минералима, иуног дрвећа и изукрштаног рекама и речицама живе три или четири народа, који се једначе, или готово једначе, бројем и цивилизмом, а који се находе, као што сам баш сад константовао, у сталном врењу, тражећи за свој политички живот једну позитивну и солидну основу, коју до данас не могоше пронаћи. Тамо постоје две моћне тежње, које воде сталну борбу у овоме делу старе Европе: прва преставл>ена самим балканским народима тражи да разори садашње стање ствари, замењујући га другим, а друга оличена Турском а донекле и Аустријом, жели да очува з1аШз (рло. Овакво стање компликовано је са утакмицом, коју чине на овом полуострву Аустрија и Русија, а која је врло опасна по развитак народа и слободне државе на Балкану. Из тога узрока политика ових земаља из дана у дан осцилује између Беча и Петрограда. Кнез Михаило је увидео свеколику јаловост такве политике, па је зато желео повести сасвим друкчијем правцу. Полазећи за нолитиком своје рођене земл.е, Србије, овај кнез није желео потчинити је ни једном од ових великпх такмаца, а са Руеијом је ишао за време на.јвећег дела своје владавине само за то, што је држао, да је у овој великој словенској сили нашао потнору за постизање својих сопствених циљева и у нади да ће Русија спречавати Аустрију да се мепта у балканске послове. У овом тренутку интесантно је саслушати кнез Михаилово објашњавање са Кошутом у Лондону још 1859. год. Овај велики револуционар угарски сам је уписао у своје Мемоаре ове мисли српског кнеза: ..Ми хоћемо да будемо независна др>кава, рекао је овај последњи, и имајући нашу рођену земљу, држимо да се можемо хватати у коштац са Турском, будући се смо се могли са њом борити у почетку овога века под Карађорђем и мојпм оцем. Приморани смо да чекамо повољан