Zvezda

МОСТАР НЕКАД И САД

315

знакове, барјак чугљене и Фалаке па би их раздијелио чаушима. Један би чауш насио напријед барјак, за њим би ишао уетабагаа, а око њега двојица чауша који су носили чугљене. За овима су ишли мајстори два и два, по старјешинсгву, како .је ко.ји давао пилав, а цијелу ову свечену поворку закључивао је најмлађи чауш који је носио ®алаке. Ако је који мајстор умро, а остало му мушко дијете, па макар оно било и мало 4—10 година, морали су га они који пилав дају на нилав позвати. Таково би дијете ишло на ономе исгоме мјесту, на којем му је отац игаао док је био жив. Када би у овакој свечаној повроци догали оној кући, у којој ће се давати пилав, ту би их нови мајетори дочекали, свакога у руку пољубили — па, и оно дијете — у собе увели. У соби гдје је устабагаа поставила би се демирлија око које може десет-дванајест друга рахат сјести и ручати. У осталијем собама могла се је ноставити софра и без демирлије. Погато би догали и посједали, чаетили би их најприје кахвом и духаном, а затијем би се ноставио ручак као и о крсноме имену. По ручку би опет пили кахву, и позадуго посједили. Еако би ту цио есна® био на окупу, претресли би све еснаФске ствари, а богме ако би кога нашли у чему веома крива, ту би га и осудили, те би се одма и осуда извршила. Вато су ту били чауши и шалаке, па повали и удри. Када би се разилазили, пољубили би нови мајстори свакога у руку, а они би благосиљали као и код тестијера. Јога би се сваком који је на пилав нозван дало онолико калу®а са®уна и онолико јабука, колико је њих пилав давало. На вечер тога дана дужне су биле пилавџије послати устабагаи добру бакла.ву, главу двије шећера и коју оку кахве. За то би их он увео у есна®ски те®тер као мајсторе и дао им свој благослов. .Још је сваки требао послати своме мајстору у кога је занат учио постуле, а мајсторуши папуче. Када је већ који и пилав дао, онда је имао ева права у еена®у као и други мајстори, само му се је требало још кушатисати, ако то није прије учинио. Кугаатисати се није могло у свако доба, јер је кугаатисатп могао, само велики Чосем (у Босни су га звали у Јахибаба) који је из Цариграда у петнајест или двадесет година један пут доходио. Чосем је био највећи контролни орган у есна®у. Њих су постав-