Zvezda

322

3 В Е 3 Д А

се Пољаштво не утврди „од мора до мора." На другој страни пак они Словени, који су нрионули свом душом Русима, сматрали су да је сваки ограничени руски чиновник вршилац царске воље и заштитник високог позива, ком је Провиђење царску моћ позајмило. Они су се претварали као да верују, да Рус никад не може учинити неправду, да је руска неправда правичност, руски ударац само учтиво глађење. Ну неда се спорити, да су такве некритичне једностраности наишле понајпре на отпор код Чеха, код којих се развитак словенске мисли заснивао на студији и тежњи да се увек пронађе истина. Премда је и то истина, да је и код њих осећај играо претежнију улогу над суђењем, те ком су словенском племену нонајпре пришли, том су се и предавали свом ватром своје словенске љубави, често заборављајући да има и других Словена, који ту исту љубав и пажњу заслужују. Треба све Словене једнаком љубављу пригрлити, али та љубав не сме бити само племенска (сродничка). Она мора бити прожмана људским идеалима, у чију службу хоћемо да уведемо своје племе, с пуним уверењем и уздањем, да ћемо узајамним напрезањем моралну снагу начинити несавладљивом, и да ћемо под њеним окриљем више учинити за постигнуће узвишених човечанских идеала, него ли V туђинској служби, раздробљени, привредно и културно несамостални, где као бесплатна најамничка војска проливамо своју крв и сатирамо своју снагу за туђе мисли и туђе интересе. Нама је потребно да своје осећаје распростремо на цело Словенство, као што је бивало у времену његовог буђења. Али осећаји наши морају бити свесни и смишљени. Они не смеју слепо пригрљавати и оно, што, у Словенству није добро и заслужује да се презире, па био то коров који расте на домаћем земљишту, или је пресађен са туђинског поља. Све се мора просејати кроз ре-