Zvezda

АНТЕ СТАРЧЕВИЛ И МОМЗЕН

323

шето здраве памети и провејатл на ветрењачи немилостиве, али правичне и искрене критике, која ће нас научити да распознајемо у Оловенетву добро од зла, те да оно што је добро заволимо, а напротив оно што је зло да требимо и угушујемо. Ако станемо на гледиште словенске мисли као што се нама (Чесима) то приписује, онда ће нам се Старчевићизам појавити не само као зло, већ као апсолутно зло, које нема на себи ни једне добре црте. Каже се да свако зло има и своје добро. То не вреди за Старчевићизам. Право зло рађа само зло и несрећу, рађа их не само за друге но и за себе. И Старчевићизам не наноси штету само онима, на које је најпре наигнао, Србима, већ нарочито Хрватима чију је душу отровао својом проповедима. Много ће времена протећи, док Старчевићизам ишчили из хрватске крви. Много ће требати напрезања великог броја Хрватског народа, да се народ излечи од те заразе. Мржња, и само мржња, то је био принцин Старчевићизма. А мржња још никад ником није стекла љубави, а у љубави је највећа сила. Ни најмоћније државе нису се одржале, које су код својих или суседних народа својом мржњом, безобзирношћу и свирепошћу изазивале не поштовање и љубав, већ само мржњу и непријатељство. У толико мање може имати добрих последица мржња мале земље, са једва _два милиона становника, оних који мрзе и оних на које се мрзи, земље политички и културно несамосталне а економно неразвијене, земље, у којој они на које се мрзи чине једну трећину целог становништва, а материјално су сигурнији од оних што их мрзе. Српска мањина у Хрватској Славонији и бив. Војеној Граници плаћа добру по-ловину све порезе. То би само довољно било, да сваког Хрвата који воли своју отаџбину, доведе до уверења, да политика искорењивања Срба нема смисла. Искоренити се они не могу, премда Анте Старчевић ни пред том мишљу 21*