Zvezda

824

з в е з д а

није заетајао. Не могу се искореенти просто зато, што је то немогуће. Кад би носледоваоци Анте Старчевића ма колико расположени биди, да секирама потуку и истребе Србе> ипак не треба се бојати да ће то учинити. Немају толико секира, колико има у Хрватској српских вратова, немају толико средстава ни толико снаге, колико имају воље. У самом објављивању тако „моћне" дезизе лежи признање своје слабости. Ко изговори таку опаку девизу, сам себе одаје, чим'нема могућности да је изврши. Али политика истребљења не достиже свој смер ни тамо, где стоји неливан према кепецу, Голијат према Давиду, докле год је у слабог Давида срчаности и непорушеног унутарњег моралног језгра. Па постоји ли у Срба то језгро? Постоји. За то је доказ тај, што Старчевићанцима никад нису враћали истом мером којом су их они задуживали, мржњу мржњом, политику истребљења политиком истребљења. Срби, које су Хрвати силом отерали од себе, да богме да нису могли остати с њима у заједници, ни у једном политичком табору, али се само хрватској нестрпељивости има ставити у грех, што су Срби, не хотећи бити отерани у пасивност и политичку безначајност, потражили заклона код владине странке, што с друге стране опет не може бити никако изговор за оне појединце Србе, који су се у владином табору понизили до мамелука, те су тако постали страшило, коме се нико ириближити не сме. Захтеви Срба у хрватској састоје се у тражењу равноправности. Преко тога њихове жалбе не иду. Хрвати им натурују своје народно име. Срби према њима то не чине , шта више може се рећи да овда-онда чак попуштају и у питању свог народног имена, не попуштајући при том у ономе што преставља дух и особину Српства. Године 1873. дошао је за бана Иван Мажуранић. За све време његовог бановања до 1880. г. а и после^