Zvezda

АНТЕ СТАРЧЕВИЋ, И МОМЗЕН

327

нису знали, или што је гнев савладао, они кривце (Србе) нису вешали. Сењани у Перушици набијали су их на колац и живе боли. ТТТ то год је било доброга у народа српског, то је Анта Старчевић присвојио за „Хервате", тако да је присвојио нпр. и самог „Цара Душана" и „Краљевића Марка". Ко му се није учинио довољно знатан и савршен, да би га требало присвојити, ни доста мизеран да би га ваљало послати на вешала, на колац или под секиру, тога је назвао „полухерватом." То је неки положај пречишћаваља, као пред паклом, после чега се тек може удостојити чистог. узвишеног, аристократског „Херватства". Кратким путем свршавају последоваоци Анте Старчевића с Црногорским Кнезом Николом. ЕБега титулирају „Хрватски жупан на Цетињу," и не могу да појме зашто Црногорци не уважавају то њиково особено одликовање и поверење, већ радије остају и даље један део „славосербске пасмине." Старчевићу су од свих народа најмилији били Јевреји и Турци. Зато су Јевреји још за његова живота били његови најватренији приврженици, толико одушевљени, да сам брат Анте Старчевића, Давид, није то могао поднети већ је иступио из његове „чисте странке права." Од старих народа само је римски народ био омиљен код Анте Старчевића. А његови Хрвати, по њему, нису Словени, већ су потомци Римљана, који су у току времена поборавили свој језик и усвојили други неки, који Анта Старчевић не сме да именује, а не може да рекне ни да је данашњи хрватски језик покварени латински. Да не би пао у искушење да мора чинити сравњење између хрватског и садашњег „славосербског" и словенског језика, јер би морао признати истоветност с првим и сродност с другим, Анта Старчевић је почео на једној