Zvezda

328

3 В Е 3 Д А

страни да избегава додир е друштвом, које би му реметило његову лажну науку и нездраву заблуду, а с друге стране трудио се свим средствима како да српски језик, који су Хрвати усвојили за свој књижевни, што већма изопачи, те тиме да Хрвате отргне од стапања са „Славосербима." Римљане је дубоко поштовао због њихове првобитне религиозности, због строгости и простодушности у моралу, због чврстине њихова карактера, због јунаштва на бојном пољу и логичког мишљења, што их је направило оцем правне логичности. Али Римљани нису сачували све те одлике своје, већ су подлегли најпре моралној, а за тим и материјалној покварености, које су усвојили били од Грка. Цицеро је но њему ропски последовалац Грка, скоро потпуни ренегат. Стари Грци су били сушта противност Римљана: шарлатани, комедијаши, подвалаџије, кукавице, незнабошци, кривоклетпици, развратници, песници и вештаци. Све те одвратне особине наследили су од Грка „Олаг.осрби"' а напротив све светле врлине Римљана у првобитној чистоти, прешле су на Хрвате. Језујитски ред, којп он назива узвишеним позват је био да помогне народима. Да је вршио свој прави задатак били би Хрвати опет оно, што су негда били, и отресли би се „Славосерба." Али ред језуита бринуо се више о вери него ли о народу, здружио се с Бечом, те су услед тога настали садашњи жалосни односи у Хрватској. Анте Старчевић замишљао је себе као неког бога Перуна који са своје надоблачне висине пушта муње и громове у „славосербску пасмину," пушта их у лудо, али их пушта за спољни свет. Иа и за најближе своје друштво он је био непреступачан. Затворио се у кућу, те су му од времена на време могли доћи само два три најближа пријатеља. Преко прага његове собе није знао шта се дешава. Одигравали су се велики историјски догађаји, за