Zvezda

НАСТРАН ЧОВЕК

335

што нам не годи сујети. То што крстих уверењем није у ствари ништа друго до једна од оних многобројних маски, којима сам разна дела учињена у току живота противу своје сопствене воље, маскирао, не би ли сам себе преварио и своју савест умирио. Какво уверење?! Страх је то, кукавички страх и ништа друго • бојазан која ме од вајкада и на сваком кораку прати Од како за себе знам увек сам морао сваки свој корак, сваки и најмањи покугпај рада да објашњавам онима око себе, бојећи се да ме неко од њих не би рђаво разумео, и тиме ми какву рђаву намеру приписао. Та ме је бојазан терала те сам се правдао и тамо, где се нико на ме или моје поступке није ни обзирао. < Хиљаду пута сам покушавао да се отресем тога страха; хиљаду пута сам сам себи говорио: ,,та разбери се мајковићу! Ко ће целом свету угодити • врши оно што ти твоја савест налаже отворено и без страха, и не осврћи се на мишљење Павла и Марка". Али узалуд. Први мој корак који би изазвао нитајући поглед код ма којег од мојих познаника, морао сам готово махинално тумачити и правдати. П1та могу кад сам одрастао и васпитао се у духу у коме је мишљење масе, предрасуде друштва и једнострани интереси појединих друштвених класа тесто, којим је цео данашњи друштвени морал умешен, морал коме се све и свако клања. Сада када ово пишем излази ми пред очи цео мој живот и ја видим да ми је тај кукавички страх све, ама све упропастио; да сам све што ми је некада најмилије и најдражије било парче по парче њему жртвовао, тако да ми ништа није преостало до незадовољство са целим светом и самим собом. Ћ данас, када ништа више немам да жртвујем, излази та несита аждаја преда ме, тражећи да учиним нешто противу чега се оно мало савести и здравог разума, што мије још преостало, свима силама про-