Zvezda

354

3 В Е 3 Д А

и у судовима, који су им у оно време у велико познати били. 0 конзервовању меса саошптио нам је један начин конзервовања у Источној Србији помоћу сунца. Штета, што се ништа више не зна о њему, сем оно, што данас постоји. Важно је било, да нам је рекао што год о пореклу овог обичаја и кад су га од прилике Срби усвојили, јер се може као сигурно узети, да је позајмљен од неког рибарског или још пре номадско-овчарског народа. Место третирања ових иитања, он нам надугачко и нашироко прича, како би неки Ђорђе Грковић, кад би имао иосла код суда у Крушевцу, увек понео судијама прасетине димом „ич" не дохваћене. Ово му није ни најмање требало, јер нити је етнограФСки важно, нити нам какву моралну поуку пружа. Конзервисање са димом, што је много типичније и у Србији распрострањеније. није ни поменуо. Употреба усијаног камења при кувању чини десету и једанаесту главу расправе о старинским српским јелима и пићу. Ту нам је наређао г. Тројановић све, што је негда чуо у народу и о народу. Разуме се да је велики део посветио разним људским и коњским болестима, врачањима, затирању мољаца и стеница, мечкама и медведарима, чишћењу смрдљивих чаброва од сира и купуса, скитском дерању у топлим купатилима и т. д. и т. д. Нисам могао никако појмити научне разлоге због којих су морале стенице и мољци ући у списак српских старинских јела и пића. II мечке ми се учинитпе у почетку мало необичне али се убрзо сетих да оне долазе ту донекле и по праву, јер у колико се опомињем њихова крвна браћа бели медведи спадају у деликатесе код северних народа. Да се не би помислило да претерујем, кад кажем да овде има свачега као на вашару, ја ћу од многих примера изнети пред читаоце само два-три: ,,У белопавлићској на-