Zvezda

ЕТНОГРАФИЈА У СРБИЈИ

35б

хији, кад човек има неки оток на телу, најнре се успе у један котао воде и накупи се плеве од сена, колико је потребно, па се саспе у воду. Кад се вода загреје спуете у њу још 3 усијана камена, те проври, и тада се превија она плева на оток а заосталом се водом измива. Исто се овако пари коњска болест домуз". (Стр. 53.) „У болестима: прегорелчини, срдобољи, грозници, каде се болесници на диму сагореле змијине кошуљице, рајинкине — ласичине кожице и мечкине длаке, коју чупају с мечака, кад медведари с њима иролазе кроз села а . (Стр. 52.) „У селу Шаторњи а и иначе, кад ко има много стеница и мољаца у соби он узме један белутак и метне га у ватру, па кад се усија он га спусти у чинију и полије оцатом а при том залупи врата да пара не одилази. Веле да на тај начин сви инсекти брзо угину". Стр. 53.) Мањи део главе о употреби усијаног камења при кувању говори о оном, о чему је требала цела х\лава говорити. У њему нам је саопштио четири доста интересантна примера кувања млека помоћу усијаних белутака. У једном примеру погрешно је казао да је планина Коритник у Старој Србији исто што и Кораб-п.танина. То су две са евим различне планине; једна у Старој Србији поред Белог а друга у Маћедонији поред Црног Дрима. Ако му се оваке погрешке могу пЈзопустити у Америци и Тихом Океану, нужно је исправити их у Старој Србији и Маћедонији. „Кување у бурагу код Скита, Срба и Цигана" пружа нам такође два три примера најпримитивнијег кувања јела. Нарочито је интересантан начин кувања јела у лубари, који хајдуци у Србији често употребљују. Лепо је и препричан а то у опште испада г. Тројановићу добро за руком. Бачије су исто тако прилично описане. Мислим да није било потребно уносити их овде. „Бели смок" чини највећу главу у овој расправи. Види се да је у прибирању података доста труда уложено. Ко23 *