Zvezda

356

3 В В 3 Д А

лико су пак истиеити не да се лако контролисати. Напомињем да се говори само о данашњем справљањ)' белог смока а ни речи о старинском, што 6и много важније и интересантније било. Човек се брзо замори читајући ове ствари. Час се говори о варењу млека, чак о прављењу сира а час о добијању масла, па се по том поново враћа на исте ствари. Има понешто важно што је изостало, као нпр. добијање кајмака, „сока" прекиселог сира и т. д. Не знам одкуд дође г. Тројановић на мисао да у старинска српска јела и пића уврсти и људождерство. Мене је, морам признати, зачудила ова глава, више од свпх осталих којима такође није место у овој расправи. Нећу овде да се упуштам у исправке погрешних тумачења неколиких примера, којима је хтео г. Тројановић утврдити трагове људождерства у српском народу, него ћу отворено рећи, да ја у овом раду видим сваштарење, којим се ишло једино на то да књига што дебља буде. Пића су опширно и марљиво описана. Имао бих само приметити да би много интересније било да нам је у опису изнео место садашњих старинска пића. Нарочито би вредно било знати што год о времену и начину изналаска њихова,. особито српских алкохолних пића. Завршетак расправе чини „соФра", за нас Србе веома важна ствар. Према опису исте рекао бих да се етнограФска важност њена није довољно схватила. Из горњег излагања види се да „Сгаринска српска јела и пића" садрже више од половине градива, које нема апсолутно никакве везе са правом темом. Оно пак што се стварно на јела и пића односи написано је без студије, већином онако, како се чуло од појединаца да о том причају. Моје је дубоко уверење да расправа ова има мало више научне вредности него једна обична збирка обичаја. Чини ми се да је и сам г. Тројановић све то увидео, те