Zvezda

366

3 В Е 3 Д А

Он погледа све. Прође поред Рајка и не рече ништа; Сими рече : „рамена назад" ; оном до њега да се исправи, а једнога тамо при крају узе дрмусати : — Главу горе ! Трбух унутра ! Гледај како стоји као баба ! Тако ! Сад пазите ! Кад кажем : о-став', не ваља! — а ви станите како који хоће ; а кад рекнем : мир-но! а ви сви заузмите став. — О-став' неваља!... Добро је! Сад пазите! — Мирно! Заузеше став. Рајко опет добро, Сима тако исто, без замерке, али они други нису добро. — О-став', не ваља! — Мир-но! . . . Остав' не ваља! Еј, ти ! Смољо ! Гледај каки је као кијак ! Пази ! Мир-но!... Не ваља ! Ама зар се теби не може доказати ! кажем ти лепо: трбух унутра! Шта си га истурио као трудна жена!... И тако једнако. Враћао их је ваљда тридесет пута. Онда рече : — У месту вољно ! И објасни им да могу стати како који хоће кад им се каже : „у месту вољно", само не сме нико ићи са свога места. Рече им да се могу и разговарати док је год „вољно", али чим рекне : „Мир-но !" онда ни један не сме писнути ни главом кренути па „аман да би му гуја преко лица прелазила". Одморише се тако мало слушајући каплара, па онда почеше опет. И опет тако исто ; по двадесет пута враћао је све због онога што „истури трбух". Рајка је то страшно уморило. Он је по ваздан радио теретне послове па га нису толико заморили као ово. Зној му је кипио с чела, а он стојећи „мирно" не смеде ни да га обрише. Једва једанпут официр приђе и рече : — Дајте вољно ! Каплари викнуше „вољно" и објаснише разлику између „вољно" и „у месту вољно".