Zvezda

С Е Љ А К

369

— Кажи лепо и срез и округ. Рајко каже и еело и срез и округ. Олда му каза и име и ирезиме. — Ето тако треба да одговарате сви као Рајко вели наредник. — Кад запитам за име а ви кажите и име и презиме; а кад вас ја, или ма ко други, запита одакле сте, а ви реците и село и срез и округ. — А шта си ти, Рајко? — Ја сам војник. — Шта је то војник? — Војник је бранитељ књаза и отаџбине. — А шта је то отаџбина? — Отаџбина је земља у којој сам се родио. — А шта је књаз? — Књаз је господар целе земље. Види наредник да је Рајко добро пазио па му рече да добро одговара. — Јеси ли писмен? — упита га најзад. — Нисам. — То си погрешио. Али ништа; ако будеш хтео можеш и овде научити читати и писати. Имамо ми и овде школу. Онда се окрете Сими па стаде њега питати. И Сима је одговарао добро, али опет није као Рајко и ако је био писмен. И други су одговарали, неки добро неки онако, тек наредник рече да ће сутра опет пропитати и да ће им још много што-шта показати што војнику треба да зна. Онда их пусти те изиђоше мало напоље „да дахну", па ће почети друго учење — гимнастику. Не нрође ни четврт часа а дође један официр па их намести исто онако како их тога јутра беху наместили на „учењу'. И опет се поче са „ставом", па онда почеше истурати руке, вртити главом и шта ти још не. Скоро читав сахат држао их је тако па им онда даде „вољно". Звезда, Књига IV. Св. 111. и IV. 24