Zvezda

378

3 В Е 3 Д А

да га критлкујем, према потреби оез сажалеља, 1953. године ; за. данас, ми само честитамо писцу на љеговом изналаску, и ми му се радујемо. При крају овога кратког прегледа бележим, даје проф. Трпковић приредио друго издање свога пројекта, брижљиво прегледано и повећано, и које је штампано 1900. г. у свескама за Август Септембар, Гласника аравославне цркве у Краљевини Сроији, органу архијерејског сабора у Београду. Ова чињеница, која. нам показује да православна црква у Србији, пружа руку науци да се убрза изједначавање датума и празника у целоме хриш&анству, то јеједна лепа страна на листовима историје младе краљевине. Н тек што је та страна била затворена, проф. Милан Недељковић, оснивалац и управник београдске опсерваторије, отвара јој другу страну својим Пројектом за реформу календара, који са астрономскога гледишта, не знам да ли чини више част пређашњем ученику париске опсерваторије, или заводу, који је дао једног таког ученика. Анализа његовога правила додавања, одвела би ме сувише далеко, и, још више, излагала би ме да манифестујем извесну несугласност што се тиче појединости, што му за цело не би нанело штете ; али у толико пре не би било на своме месту, што у овоме пројекту, као и по пројекту проф. Трпковића, кад се датуми буду изједначили одузимањем тринаест дана које писац тражи, Исток и Запад сагласили би се тек 2000. године. Зашто би, дакле, данашњим нашим бригама, придодавали још и бриге потомства ? Године 1999. једна међународна конференција посаветоваће се о томе. Поред научне заслуге која се тиче иравила додавања, пројекат проф. Недељковића карактеристичан је још и овим, што је српски научник умео да извуче, да закључи, из званичне изјаве, која је дошла из Русије, по којој поправити календар тако, да се могу такође изменити паскална никејска правила „није у противуречности са захтевима православне цркве". 1 ) Проф. Недељковић позива се по томе наједну очевидну чињеницу, космографске и геограФСке природе, то јест да је хришћанство, које је данас распрострто по целој кугли земљино.ј, у праву да примети да никејска паскална правила, ако се буквално разумеју, могу се само одржати на јед-

Доказ за ову чињенпцу од врло ведике практпчне вредности, наћи ће се у чланку : 1*а спз^ашггагјопе (1е1 са1епс1апо е 1а п&гта раз^иа1е т Киз81а, у листу ВеззагЈопе, мај—јунп, 1900. г., и у нашој раније споменутој расправи,. штампаној у 1;а (Ј и ј п г а 1 и е, 1901.