Zvezda

ПОСЛЕДЊИ ФАБИЈЕ

387

ако устрпи Стихуеа у својој кући. Зато нареди вратару, да га више не пушта преко прага. Ово учини Стихуса неутешним. Још се непрестано надао, да ће га једног дана прнзнати, а сад се све тако свирепо разби. Није се могао наћи у несрећи, али није пропустио, истрајан какав је био, да навали са молбама на свога пријатеља Еутихијана, да му опет задобије наклоност господара. Али све узаман. Па још нешто што га је мучило не могаше никако прикрити. Ту беше Виолантила, љубимица, робиаица свирепога господара. коју је у својим заблудама начинио својом господарком и љубовцом и коју је желео да назове својом, али то тек онда, када буде признат за онога, за кога је себе сматрао. Виолантила је била из Кампаније, а водила је порекло од неке старе, али у сиротињи пропале породице, ове провинције. Оаа -беше лепа као богиња Рима, танка као амазонка. Главу јој украшаваше, као шлем густа, црна коса, коју је умела вешто окитити бисерним перлама. Над необично великим и лепим очима, из којих ■севаху муље, надавиле се дивне обрвице. 0 љеним очима певаше песник Валерије Марцијалис: „Кога она погледа, тај умире од љубави." Није чудо што је и Стихус за њом чезнуо ! Помоћу ње морао је опет ући у кућу, то је знао. Гурао би се око њених носила, када би је носили у купатила, узвикивао би јој гласније но сви остали : „8а1уе", и „ВП ргоргШ" када би се појавила на портикама Виа Лате, јер то м\ г се није могло забранити. И постигао је да на себе обрати пажљу. Тек што су пратиоци Фабијеви изишли из дома, то сви гледаху и окретаху главе на све стране, неће ли где угле.дати Стихуса, где је за читаву главу надмашио сав народ и грми својим узвицима: „8а1те ! к . Црнци, који су носили носила, показиваху, кезећи се, своје беле зубе, емејући се на Стихуса, када би се овај појавио међу стубовима каквог храма у замишљеном положају каквог ретора. Али Фабију Марцелинусу то поста већ п сувише: •он реши да томе учини крај. Раног јутра, на четири дана пред октобарске иде, обасјавали -су сунчани зраци уличицу, која је водила од Интермонцмјума ка Арксу и где Стихус становаше. Тонал дан беше измамио пред врата становнике из мрачних иодрумеких јазбина. Оно мало тргозаца из кварта намештаху своје столове и клупе на сунцу, а преко шога разапињаху платнообућар Лупус -стајао је на еунцу, са по25 *