Zvezda

ПОСЛЕДЊИ ФАБИЈЕ

389

„Зар не осећате?" узвикну један од њих, а остали подигоше главе. „На шта то мирише ?" } т звикну други, „мирише ли само код тебе, или ћемо и ми нешто имати од тога ?" „Херкула ми, мени мирише !" одврати први, „шта ме се тиче да ли и ви осећате !" П при том се чинио као да са задовољством удише саоејеке мирисе. Остали, наљућени, отпочеше да звижде, али он продужи: „кладим се, ако квинт Фабије Максимус омирише печење, одмах ћемо га чути где се скотрљава са својих четворо•спратних степенида." „Квинтус Фабијус," рече .1упус престав да удара чекићем, „Квинт Фабије постао је невидим; већ три дана како га нико није видео !" „Пазите," подвикну опет први, „ако му се нос није одучпо да омирише, он ће се појавити, он наљуши печење." Заиста сад се осећаше неки јак мирис нечег печеног, тако, да свима пође вода на уста. „Шта је то?" Где се то кува и спрема?" питаху један другог. „Салињани светкују у марсовом Форуму, магарци да би ви једни—" довикну им саулице нека жена са рашчупаном косурином. Сад су један другоме објашњавали ; многи оставише свој алат и похиташе доле ка форуму, да виде процесију са светим штитовима и игру; други пак звиждаху пред кућом где је Лупус провлачио своје конце кроз смолу и узвикиваху: „Фабије, Фабије, Оклевало, та сићи, има елбетлука! Зар ништа не осећаш, Фабије ?" Еутихијан је сад знао где је могао наћи свога пријатеља и под којим именом. Он даде знак момку, који га је пратио, и носио један завежљај, те се попеше уза стрме, дрвене степенице, које су се вијугале на спољашљој страни куће, до на сам њен врх. Најзад доспеше задувани, заморени до под' сами кров и видоше се у заносној висиди изнад форума, на коме људи изгледаху сићушни, као мушице. Они лупаху на разна врата, не добив одговора; собе су готово све биле затворене, или беху празне. Они ослушнуше, али ништа не чуше сем гугутања двеју грлица, ко.је се јураху по равноме крову. Најзад, пошто су ослушнули код сваких врата, чуше код последњих мирно хркање једног спавача. То је морао бити ■Стпхус. Они стадоше дрмати трошна врата и ова попустише притиску. Да, ту је он лежао на поду, на танком слоју сламе, испружен