Zvezda

390

3 В Е 3 Д Д

колико је дуг, тако, да му ноге додириваху врата, а глава стражњи зид ове и сувише узане собице. „Стихусе, Стихусе, ГеИс&ег, устај, устај, срећа те очекује !" викао је Еутихијан, прислонив шаке уз уста. Сиавало се промигољи, п глупим погледом бленуо је у овога што виче, али се затим опет окрете зиду и хтеде да продужи своје прекинуто спавање. Еутихијан га је дотле голицао, гурао и штипао, док се нпје уснравно посадио на својој жалосној постељи. „Срећа чека!" кикотао се насилник и показивао на врата. „Остави ме да спавам," гупђао је Стихус туробно п трљао надувене очи. „Јеси ли полудео ? Оад да спаваш кад ти срећа кроз кров капље ? Устај, оклевало, Квинте Фабије Максиме Кунктаторе !" Стихус виде, да нека особа шета тамо амо испред врата; впдео је кроз полуотворена врата сенку, која се кретала тамо, амо. „Ко је ту? Шта доносиш новога ? Говори, или ћу опет заспати!" „Стари Фабије, на тебе се срећа намерила ! Квинтус Фабијус Марцелинус, глава рода Фабија, саслушао те је. Он хоће да те види — чујеш ли ? Позвао те је, данас, када даје свечаност у част своје љубимице робишице, своје Виолантиле. Позвао је тебе са свим својим рођацпма и кућним пријатељима — тебе позвао !" понављаше он — „јер је чуо, да још један од љегова рода живи овде сакривен — и — и пошто хоће да види данас око себе сакупљену сву породицу то —• ко зна шта ће још све бити." Стихус је мислио да није добро чуо, није веровао својим ушима. „Мене — мене позвао •— дакле ипак ! — о Херкуле победиоче — дакле ипак!" Он скочи. У својој краткој, поцепаној и искрпљеној кошуљи ипак је јадни претендент изгледао смешно. Еутихијан хтеде пући од смеха. Али кад опази, како израз Стихусова лица постајаше све невернијп, с муком се уздржа. Јадник, говорио је дрхтавим гласом, у грлу га је давило: „Еутихијане, велим ти, да си подлац, ако ме лажеш. Знај, да три дана нисам ни мрве окусио. — Ако хоћеш да ми се ругаш, ниси изабрао добар тренутак. Иди и пусти ме да и даље спавам — остави ме на миру." „Видећеш, да истину зборим. Напољу чека један роб Марцелинов, са свим оним, што је потребно једном патрицију, који иде на. свечан ручак."